KONOPLJA JE DUBOKO UKORENJENA U NAŠEM DRUŠTVU

U jednoj radionici u Jagodini tim mladih ljudi, koji se okupio u startap firmi Bifrost Bioplastics, radi na proizvodnji biorazgradivog materijala koji treba da zameni plastiku za jednokratnu upotrebu, kao i na razvoju biorazgradivih saksija kao novog sistema za sadnju biljnih kultura.

Pet mladih osnovalo je Bifrost Bioplastics 2021. godine. Oni, pored ovog zajedničkog posla, rade i u drugim firmama, Nenad Jovanovski, izvršni direktor o ovoj kompaniji, po struci je inženjer poljoprivrede a takođe radi kao projektni menadžer u Srpskoj asocijaciji industrije video-igara, dok tehnički direktor Luka Ćebedžić radi u Hutchinsonu kao menadžer održavanja, a po struci je mašinski inženjer.

Mladen Stanković bavi se finansijama i procesima optimizacije i tim lider je tima za razvoj softvera u oblasti medicine. Nikola Jovanovski je operativni direktor, zadužen za nabavke, a deo tima je i naša sagovornica, suosnivačica kompanije Ana Trifković. Ona radi kao projektna menadžerka u Traken Tech startapu koji razvija inovaciju u oblasti energetike, a završila je energetiku sa posebnim fokusom na obnovljive izvore energije.

„Svi smo iz različitih gradova – Mladen je iz Bele Palanke, Luka iz Prijepolja, ja sam iz Beograda, Nikola i Nenad su iz Jagodine, tako da nam je radionica i mesto okupljanja svakog vikenda u Jagodini. Gotovo sve vreme koje nam je na raspolaganju, pored naših redovnih poslova, odvajamo da radimo na našem poduhvatu jer zaista verujemo u ovu ideju“, kaže Ana Trifković, suosnivačica startap kompanije Bifrost Bioplastics.

Na razvoju sistema za sadnju biljaka radite zajedno sa Institutom „Mihajlo Pupin“. Kako ste počeli tu saradnju?

Moj profesor sa fakulteta Željko Despotović radi u Institutu „Mihajlo Pupin“ na digitalizaciji i automatizaciji poljoprivrede. Povezali smo se sa celom ekipom tamo i shvatili da postoji sinergija u tome što radimo i tako se prijavili za podršku od Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) preko javnog poziva za unapređenje saradnje u oblasti cirkularnih inovacija. Dobili smo cirkularni vaučer od 10.000 evra za realizaciju tog projekta. Tako da oni na Institutu rade digitalizaciju i optimizaciju, a mi nudimo biorazgradive saksije koje celom projektu daju novu, zelenu i održivu komponentu.

Bifrost je mlada kompanija koja je osnovana nakon što smo se kao neformalni tim okupljen oko ideje prijavili za Startech program koji organizuje NALED. Nakon što smo dobili njihovu podršku, osnovali smo kompaniju.

Kako može da se zameni plastika i koji biorazgradivi materijal koristite?

Radimo na proizvodnji biorazgradivog materijala od industrijske konoplje, koji treba da zameni plastiku za jednokratnu upotrebu. To je projekat na kome radimo od početka i na kome ćemo nastaviti da radimo.

Ideja je nastala tokom pandemije, kada smo koristili 3D štampače u Startitu, gde smo Nenad i ja zajedno radili, da bismo pravili vizire i maske za Kliničko-bolnički centar, Hitnu pomoć i druge zdravstvene ustanove. Kada smo shvatili da smo odštampali desetine hiljada komada plastike koja će sve da nas nadživi, počeli smo da razmišljamo o alternativama i šta možemo da uradimo. Tako je počelo istraživanje.

Čak i kroz raniji volonterski rad organizacije i sprovođenje velikih kampova, koliko god mi bili „zeleni“, u nekim situacijama nismo mogli da izbegnemo plastiku za jednokratnu upotrebu. Shvatili smo da je dug put pred nama ako želimo da menjamo navike ljudi i da nam je potrebno alternativno rešenje za jednokratnu upotrebu koje zadržava karakteristike onoga na šta smo navikli u vidu čvrstine i sličnih karakteristika. Tražili smo dve ključne stvari – da je materijal u potpunosti biorazgradiv i da koristimo komponente koje se ne mogu koristiti za ishranu, idealni otpad. Tako smo došli do industrijske konoplje, a nakon toga i do recepta za vezivnu komponentu.

Šta je vaše istraživanje pokazalo, zašto je konoplja alternativa za plastiku?

Konoplja je duboko ukorenjena u našem društvu. Jugoslavija je bila treći izvoznik industrijske konoplje u svetu, svetska berza za konoplju se nalazila u Odžacima. Ona je 3,5 puta jača od polipropilena, vezuje tri puta više ugljen-dioksida nego šuma iste površine. Raste veoma brzo, za samo tri meseca dostigne pun rast i može se uzgajati bilo gde, a pritom đubri i obogaćuje zemljište lošijeg kvaliteta. Svi ti pozitivni aspekti doprinose tome da je jedna od najpovoljnijih sfera za ulaganje. Pored ove primene, konoplja se koristi i ispituje u sektorima kao što je prehrambena industrija, industrija sirovina, kozmetika, ali i energetika. Sve je ovo povoljno i za nas, jer to znači da postoji velika količina sirovine za naš proizvod.

Može li vaša inovacija da se primeni u još nekoj industriji?

Inicijalno smo sa ovim materijalom hteli da izađemo na tržište hrane, proizvodnjom ambalaže za hranu. Sektor dostave hrane je neverovatno porastao i zaista mislimo da tu možemo da ostvarimo najveći uticaj. Sav taj plastični otpad nas veoma uznemirava. Međutim, dok ne dobijemo sve neophodne sertifikate za upotrebu materijala uz hranu, prvi pilot proizvod na tržištu će biti saksije za rasade. Naime, prilikom izlaganja na poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu dobijali smo dosta upita da li bismo od našeg materijala mogli da kreiramo stvari za druge izlagače i prepoznali smo potrebu na tržištu da se plastične saksije zamene biorazgradivim materijalom.

Na osnovu vaše inovacije i Instituta „Mihajlo Pupin“ sadnja biljaka i njihovo zalivanje će biti automatizovani pomoću veštačke inteligencije. Koje su prednosti takve sadnje?

Za ovaj deo u potpunosti je zadužen Institut „Mihajlo Pupin“. Njihov sjajan tim je razvio inovativni pristup sejanju. Tradicionalne mašine za sejanje semena imaju ograničenja usled fiksnih konfiguracija. Njihova metoda koristi robote i podsisteme za pripremu zemlje i samo sejanje, omogućavajući istovremeni uzgoj različitih biljnih vrsta sa preciznom dozom zemlje za svaku sadnicu. Ovo je posebno važno za retke biljne vrste. Oni razvijaju sofisticiran algoritam za kontinuirani potok zemlje preko semena, koristeći merenje struje i nadzor umesto skupih senzora. Ovo omogućava precizno doziranje zemlje u ćelijama za sadnice. Nakon realizacije planiranih aktivnosti i kao rezultat naše saradnje dobićemo sistem automatizovane sadnje u ekološkim, biorazgradivim saksijama „bifrost“ materijala, ali i ubrzanu proizvodnju, jer će nam Institut pomoći oko optimizacije proizvodnog procesa.

Za sadnju će se koristiti biorazgradive saksije koje se mogu direktno posaditi u zemljište, a koje ga, tokom raspadanja, dodatno hrane svojim svojstvima. Koji su ekološki efekti ove inovativne sadnje osim smanjenja plastičnog otpada?

Saksije su napravljene od „bifrost“ materijala koji ne sadrži plastične polimere i u potpunosti je biorazgradiv, jak i napravljen od prirodnih materijala. Međutim, ono što je najvažnije, ovaj materijal napravljen je od nusproizvoda prehrambene industrije i prerade konoplje. Osim smanjenja plastičnog otpada, biorazgradive saksije nude i druge prednosti poput boljeg razvoja korena, poboljšane cirkulacije vazduha i vode, i smanjenja šoka presađivanja jer eliminišu potrebu za uklanjanjem biljke iz saksije pre sadnje, što može uzrokovati oštećenje korena i poremetiti rast biljke. Došli smo do rezultata da manji proizvođač, sa 100.000 sadnica, može da uštedi 180 radnih sati eliminisanjem presađivanja kao koraka u sadnji, smanjuje korišćenje đubriva za do 30 odsto, što na kraju dovodi do ušteda od oko 4.500 evra.

Da li je proizvod dostupan za kupovinu?

Mi proizvodimo krajnji proizvod, biorazgradive saksije za rasade u selu Trnava kod Jagodine. Saksije će biti dostupne za kupovinu na našem sajtu, a nadamo se da ćemo sklopiti partnerstva sa veleprodajnim kućama opreme za rasade. Planirani izlazak na tržište je poslednji kvartal 2024. godine.
Koristeći otpad za kreiranje novog materijala značajno smanjujemo ugljenični otisak, što pokazuje i sprovedena LCA studija, odnosno studija analize životnog ciklusa. Svaki kilogram našeg materijala koji proizvedemo eliminiše 1.169 kilograma ugljen-dioksida iz atmosfere. To znači da korišćenjem našeg materijala pomažemo životnoj sredini na dva načina – eliminisanjem plastike i smanjenjem karbonskog otiska.

Prošle su dve godine od velikih ekološkog protesta građana i ekoloških aktivista protiv iskopavanja litijuma. Pre toga je bio i protest protiv izgradnje mini-hidroelektrana na Staroj planini. Deluje li vam da se ekološka svest u Srbiji promenila?

Posao države mogao bi da bude dosta bolji u pogledu sprovođenja restriktivnih mera prema onima koji ne poštuju zakon, ali neophodna je i težnja ka tome da se spreči negativan uticaj na životnu sredinu, što može da se reguliše različitim merama i investicijama. Naravno, to je teško sprovesti ako kao društvo nemamo dovoljno svesti o očuvanju životne sredine. To što je na protestima bilo nas 50.000-60.000 je sjajno, ali to je samo jedan odsto populacije. To je suština problema. Tek kada taj broj od jedan odsto populacije bude bio barem dvocifren, tada možemo da kažemo da se ekološka svest zapravo promenila.

Moram da priznam da kroz rad sa decom u izviđačkoj organizaciji i novim generacijama koje dolaze zaista primećujem pomak i to mi daje dosta nade. Uputila bih poruku roditeljima da šalju svoju decu u izviđače kako bi odrasli u ljude koji imaju svest o prirodi i životnoj sredini, da shvataju koliko nam je priroda važna i kako možemo da je sačuvamo.