Kriza usporila kupovinu industrijske opreme

Velike kompanije u Evropskoj uniji, kao i na domaćem tržištu, gotovo su stopirale investicije u industrijsku opremu. Kupci mašina za prehrambenu industriju iz inostranstva ove godine nisu ugovarali veće količine, uplašeni su zbog krize

Kompanije na tržištu Evropske unije odlažu investicije i ulaganja u proizvodne kapacitete, što je uticalo na pad izvoza naše firme oko 40 odsto od januara do septembra ove godine, kaže Olivera Pajić, direktorka u porodičnoj firmi OpremaPIGO-R. Njihov proizvodni pogon mašina za prehrambenu industriju nalazi se u Beogradu, na Karaburmi. Firmu je 1991. godine osnovao njihov otac Radiša Pajić, a danas porodičnom kompanijom upravljaju njegove ćerke Olivera, direktorka firme i Jelena Pajić, direktorka ogranka PIGO-R Freeze.

Pored osnovne delatnosti, proizvodnje mašina za prehrambenu industriju, firma ima i ogranak koji se bavi uzgajanjem, otkupom i preradom voća i povrća u Žabarima, kod Velike Plane.

Nalaze se među 100 malih i srednjih preduzeća na listi „Skriveni šampioni“ (MSP 100) koju je nedavno objavio Centar za visoke ekonomske studije (CEVES). Prema podacima sa te liste, kompanija Oprema PIGO-R sa 50 zaposlenih, prošle godine imala je promet od tri miliona evra, od čega oko dva miliona evra čini izvoz na strana tržišta.

Od svih poskupljenja, šta vas je ove godine najviše „pogodilo”?

Jelena Pajić: Poskupelo je sve od repromaterijala, nerđajući čelik, elektronska oprema kao i energenti koji čine značajnu stavku u ceni gotovog proizvoda. Za neke proizvode opravdano je što su povećane cene, ali ima i onih proizvođača koji koriste priliku da podignu cene bez razloga. Od početka godine do septembra sve što smo nabavljali od materijala plaćamo skuplje 50 odsto, a neke sirovine čak 100 odsto.

Olivera Pajić: Cene su najviše rasle u aprilu i maju, odnosno baš u periodu kada se nabavlja najveći deo repromaterijala. Problem nam je kad dajemo ponudu koja bi trebalo da važi barem pet do šest meseci a cena ne važi ni sedam dana. Pri tome, u pitanju je skupa industrijska oprema, za koju kompanije prave budžete i investicione planove i po nekoliko godina unapred.

Da li su cene opreme nastavile da rastu istim tempom?

J. Pajić: Cene su se malo stabilizovale u oktobru, u odnosu na prethodne mesece. Sada su pojedine cene u blagom padu, ali je svakako lakše dati ponudu sa nekim prihvatljivijim rokom važenja i planirati proizvodnju.

Na koja tržišta izvozite i kako se kupci iz inostranstva ponašaju, da li planiraju veća ulaganja do kraja godine ili za sledeću godinu?

J. Pajić: Mašine izvozimo u Poljsku, Mađarsku, Bugarsku, Moldaviju, zemlje bivše Jugoslavije, a voće i povrće u Nemačku, Italiju, Holandiju, Poljsku. Do sada nismo izvozili na tržište Rusije, ali primetili smo da je u poslednjih šest meseci povećana tražnja sa ruskog tržišta. Pretpostavljam da traže altenativne dobavljače zbog sankcija Evropske unije.

Primetno je da su inostrane kompanije iz Evropske unije, od početka rata u Ukrajini, bile veoma suzdržane i nije postojalo interesovanje za opremu kao prethodnih godina. S druge strane, na domaćem tržištu, pojedine kompanije su stopirale investicije jer su aplicirale za novac iz IPARD fondova koji im se sada ne uklapa u finansijski plan, jer su cene skočile. Prema tome, za ranije planirane investicije sa kojima su aplicirale za dobijanje podrške iz fondova, sada je neophodno da obezbede mnogo više novca.

Svakako, promet na domaćem tržištu je porastao oko 20 odsto u prvih devet meseci ove godine, a izvoz je opao oko 40 odsto u istom periodu.

O. Pajić: Naši najveći kupci mašina na tržištu Mađarske, Poljske i Bugarske prilično su rezervisani i zatvoreni i nemaju planove za nove, veće investicije. Na slabiji rezultat našeg izvoza najviše je uticao pad na tržištima Evropske unije.

Koliko košta jedna mašina i šta vas najviše brine? Pad tražnje, energetska kriza ili inflacija koja moguće da još nije na vrhuncu?

J. Pajić: Sve zajedno u paketu, zabrinuti smo zbog kompletne situacije u Srbiji i u svetu. Ako bude energetska kriza, kako u takvim uslovima mogu da rade proizvodne firme? Takođe, ako dođe do pada tražnje robe koja se proizvodi na našoj opremi, prvenstveno zamrznuto voće i povrće, firme će odustajati od investicija i to je začarani krug.

O. Pajić: Proizvodimo opremu za industrijska postrojenja, koja je dosta skupa. Obično firme koje kupuju našu opremu imaju dugoročne investicione planove. Pojedine mašine mogu koštati i do 100.000 evra. Firme koje kreću od nule najčešće kupuju celu tehnološku liniju, koja košta od 400.000 evra i više, u zavisnosti od kapaciteta, vrste proizvoda, materijala izrade. Postoje i kupci koji već imaju neke pogone za preradu, pa mogu kupiti i pojedinačne mašine kojima će upotpuniti ili poboljšati svoju proizvodnju.

Koliko mašina proizvodite godišnje?

J. Pajić: Godišnje, pored ostale opreme, proizvodimo između 15 i 20 mašina za izbijanje koštica, po kojima smo i najpoznatiji u Evropi, dok je ove godine proizvedeno i prodato nešto manje, svega desetak ovih mašina.
Ne deluje nam da će se sledeće godine popraviti situacija na tržištu. Jedino, za sada, možemo reći da su se cene materijala malo smirile u odnosu na prvu polovinu ove godine. Ali, što se tiče potražnje, plašim se da će i 2023. godina biti problematična, ako nam se ne otvore neka nova tržišta. Kompanije na tržištu Evropske unije su stegnute za nove investicije, uplašene, nisu navikle na ovakve poremećaje na tržištu.

Delove za mašine uglavnom uvozimo iz Italije, Grčke, povremeno iz Austrije, neke delove nabavljamo i na domaćem tržištu. Jedna mašina za izbijanje koštica teška je tri tone i potrebno je oko tri meseca da se napravi.

Pored osnovne delatnosti, pre deset godina otvorili ste i ogranak PIGO-R Freeze koji se nalazi kod Velike Plane i bavi se otkupom i preradom voća i povrća. Poljoprivrednici se često žale na probleme prilikom otkupa voća i povrća, u čemu je najveći problem?