Krojači natalne karte

Mladi studenti psihologije, naoružani sa malo znanja i mnogo žara prema razumevanju ljudske prirode, veoma rano se susretnu sa izučavanjem metodologije u psihološkim istraživanjima. Na tom predmetu, između ostalog, uči se kako validno proceniti ljudske osobine. Veoma brzo tokom studija, entuzijazam brucoša se profiliše u dve grupe: jedni veruju da se crte ličnosti mogu precizno izmeriti, dok drugi ljudskoj psihi prilaze bez lenjira, zapitani kako se neke osobine ispoljavaju. Ova druga grupa studenata upitala je profesora šta misli o astrologiji kao o načinu da razumemo, objasnimo i predvidimo tuđe ponašanje. Dobili su odgovor da je pri rođenju važnije da li je babica oprala ruke, nego da li je beba imala Sunce u konjunkciji sa bilo čime. Negativan stav autoriteta obeshrabrio je čak i one ambivalentne koji se još uvek premišljaju da li se čovek meri ili sluša. 

Iako priča o astrologiji potiče od Sunca i Meseca, najvažnijih planeta koje nam određuju kako dan, tako i godine, važno je ipak krenuti od puberteta. Tinejdžeri su svakog dana druga osoba, mesečare po svakodnevnici, opterećeni su metafizikom, a ono što im je svima zajedničko je mladalačka nedokučivost ljubavnih odnosa. Pitanje: „Šta si u horoskopu?“ za njih predstavlja način da razbiju stid od bliskosti, a usput učitaju i još koju osobinu o svojim simpatijama i prijateljima. Bilo bi sjajno da to tada ima neku funkciju, ali s obzirom na to da se radi o periodu u kom premalo poznajemo sebe i svet,  a mislimo da sve znamo, uverenja o astrologiji su obično čist proizvod magijskog mišljenja, sa bledim utemeljenjem u realnosti. Tipizirana tumačenja o značenju sunčevog znaka: da su Ovnovi impulsivni, a Lavovi dominantni, odličan su manevar da određene ljude privučemo, a druge odbacimo od sebe. Međutim, verovatnoća da su te osobine istinite jednaka je bacanju novčića u fontanu, gde koja god strana prva padne na dno, prvi čistač fontana će se obradovati, a  ispunjenje naše želje ipak će ostati u domenu naše lične odgovornosti.

Kada malo osete život bez navale hormona, mnogi od nas s godinama horoskop koriste kao razbibrigu u zabavnim rubrikama, drugi ga ne uvažavaju ili mu se protive, a treći postavljaju jedno zrelije pitanje od tinejdžera: „Šta horoskop može da mi kaže?“, tražeći smernice i dublja objašnjenja za svoje izbore i ponašanja. Ako se udubimo u tematiku, prvo što ćemo naučiti je da natalnu kartu, tj. pozicije planeta prilikom našeg rođenja, ne tumačimo kao totalnu determinisanost, već kao smernice za to u čemu možemo da budemo dobri, šta nam ne ide baš najbolje a možemo da popravimo, šta nismo ni znali da umemo, a u čemu ćemo se zauvek snalaziti kao sa dve leve noge. 

Velike zvezde horoskopa – Suzan Miler kao predstavnica zapadne struje i Kapijel Raj kao predstavnik istočne – stava su da nikada ne treba nuditi fatalistička predviđanja klijentima, a objašnjenja se manje ili više svode na isto: čoveku treba pokazati gde greši, na čemu može da radi, a ako je spreman da to sasluša i sprovede u delo, može da promeni mnoge ishode u svom životu.

Reputacija astrologije načelno je narušena  najpre zbog „astrološkog biznisa“ u kome, poput čuvenog TV proroka iz devedesetih, Ljubiše Trgovčevića, ljudi sa malo znanja o konstelacijama i još manje dobrih namera ohrabruju očajne da će sve biti dobro i da će se sve desiti sutra, sledeće godine ili kad već im je to potrebno. Nasuprot ovom pseudoproroku, stručnjaci u pomažućim profesijama, u trenucima psiholoških ili egzistencijalnih kriza svojih klijenata jasno savetuju da velike odluke ostave za period kada se kriza razreši, a da se do tada bave jačanjem svojih potencijala kako bi se što bolje vratili u život. Sličnu stvar čine i stručni astrolozi, svojim klijentima ne daju direktive niti predviđanja, već im otkrivaju potencijale i puteve kojima bi mogli da dođu do zadovoljavajućeg rešenja.

Nastavak teksta možete pročitati u 58. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.