Dok NALED i poslodavci misle da je inicijativa da se proširi broj poslova za koje bi poslodavci mogli da prijave radnike samo za dane angažmana dobra i da rešava problem povremenih radnika, sindikati se tome protive, uz argument da će se taj spisak povećavati unedogled. A položaj radnika pogoršavati
Kako ste našli tetu za čuvanje dece? A ko vam čisti stan posle krečenja, agencija ili žena na preporuku? Očekivano, kod ovakvih usluga svima je najvažnija dobra usluga, da ne plate mnogo, a malo ko razmišlja da u svojim nedrima u stvari gaji sivu ekonomiju, jer se za ove poslove radnici, po pravilu, plaćaju na ruke. Oni koji imaju napad poreske savesti i žele na belo da angažuju recimo čistačicu, brzo odustaju od te ideje, jer ta adminstrativna igra košta i vremena i para.
Međutim, nakon što je za poljoprivrednike sezonce pre više od dve godine zaživeo sistem pojednostavljene elektronske prijave samo za broj dana za koje su angažovani, rodila se inicijativa da ovaj sistem može da posluži kao rešenje za legalizaciju neformalnog rada i u drugim oblastima. Fokus predlagača je na kućnim poslovima, turizmu, ugostiteljstvu i građevinarstvu.
Vlada Srbije, odnosno resorno Ministarstvo rada, prošle godine je formiralo radnu grupu za izradu zakona o sezonskim poslovima kojim bi sistem prijave sezonskih i povremenih radnika bio proširen, ali i uvedena dodatna ograničenja kako bi se sprečile zloupotrebe. Kako Nova ekonomija saznaje, uveliko se radi na nacrtu i očekuje se da će se prvi konkretan predlog pojaviti već na jesen. Pregovori zainteresovanih strana ne idu lako. Poslodavcima se dopada ideja, ali je ovo pitanje uznemirilo sindikalne duhove koji tvrde da se iza ovoga krije namera države da privremeni poslovi postanu večno privremeni i da ovi radnici nikad ne dobiju priliku za sigurniji posao.
Iz sivog u belo
Zoran Stojiljković, predsednik UGS Nezavisnost, kaže kategorički da je inicijativa za izmenu zakona i proširenje grupa poslova – neprihvatljiva za ovaj sindikat. On ne spori da ima poslova koji se obavljaju povremeno, ali ovu inicijativu vidi kao pokušaj vlasti da tu ugura čitave sektore i delatnosti koje nemaju kratkoročan karakter. Širenjem tih poslova rad dobija sve više prekarni karakter, kaže on za Novu ekonomiju.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
