Loš menadžer uspešne firme

Još jedan izdanak sa Univerziteta Stenford, koji je doživeo vrtoglavi uspon u tehnološkom svetu, Evan Špigel, suosnivač mobilne aplikacije Snapchat koja postoji svega pet godina, prošle godine je postao najmlađi milijarder na svetu koji je sam stekao svoje bogatstvo. Ima 25 godina, a prema procenama Forbesa i 2,1 milijardu dolara

Snapchat, mobilnu aplikaciju za slanje fotografija i video-poruka koje se brišu posle 24 sata ili ubrzo nakon što ih korisnik pogleda, danas koristi oko 130 miliona ljudi, pretežno pripadnika generacije Y. Statistike pokazuju da 65 odsto korisnika mobilnih telefona uzrasta od 18 do 24 godine u Americi koristi ovu aplikaciju koju su osmislila tri prijatelja sa Univerziteta Stenford, a prvenstveno je bila namenjena slanju provokativnih fotografija (sexting). 

Iako ga mladi zaista i koriste u 90 odsto slučajeva kako bi slali upravo takve vrste sadržaja, ne služi samo tome. Vlasnici se stalno trude da mu prošire namenu, a time i raspon oglašivača. Veliki broj javnih ličnosti u Americi ga koristi, pa i predsednik Barak Obama, a ima popriličnu ulogu među društvenim mrežama i u aktuelnoj predsedničkoj kampanji u Americi. 

U maju 2015. godine Snapchat je prikupio 538 miliona dolara dodatnih sredstava, zbog čega je kompanija dostigla vrednost od oko 16 milijardi dolara. Nedavno su objavili da planiraju da u 2016. godini ostvare prihode od 300 miliona dolara, što bi bio ogroman skok u odnosu na 50 miliona dolara iz prošle godine.

Ono što, po mišljenju analitičara, onemogućava Snapchat-u da uzima veliki novac od oglašivača je činjenica da je danas internet-oglašavanje targetirano, što je moguće samo ako postoji dovoljno prikupljenih podataka o pojedincu. Snapchat, za razliku od Facebook-a i Google-a, ne traži korisnicima nijedan lični podatak i planira da tako i nastavi. Vodeći čovek u kompaniji je Evan Špigel. 

Sklapanje veza

Špigel je rođen 1990. godine u Los Anđelesu, u porodici imućnih advokata. Išao je u privatnu školu u Santa Moniki, da bi na kraju upisao dizajn proizvoda na Univerzitetu Stenford koji je završio i njegov otac. Naučen da je sve u povezivanju sa važnim ljudima, trudio se, čim je stigao na univerzitet, da se približi Eriku Šmitu, predsedniku Izvršnog odbora kompanije Google, kao i Skotu Kuku, suosnivaču kompanije Intuit. Ubrzo je postao prijatelj sa dve godine starijim Robertom Marfijem i Redžijem Braunom i zajedno su, prema pisanju magazina Forbes, kao školski projekat napravili mobilnu aplikaciju Picaboo za slanje fotografija sa tajmerom za njihovo uklanjanje za deset sekundi ili manje, a sa idejom da se šalju poruke i fotografije seksualne prirode. Taj projekat je propao, pa su odlučili da ga uz male izmene, ponovo lansiraju pod drugim imenom, Snapchat, u jesen 2011. godine. Samo dve godine kasnije, Špigel je odbio ponudu kompanije Facebook, koja je nudila tri milijarde dolara za Snapchat. Prema proceni Forbes-a, Špigel i Marfi danas imaju 13 i 11 odsto udela u kompaniji, dok su u septembru 2014. godine preko sudskog poravnanja iz igre izbacili trećeg osnivača, Redžija Brauna. 

Nastavak teksta možete pročitati u tridesetprvom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“