Mi se dogovaramo, vi plaćate

U ovom trenutku skoro sve kapitalne investicije u državi ugovorene su direktnim pogodbama mimo procedure javnih nabavki. Utisak je da ako se stvari ovako nastave, praktično će samo investicije koje se delimično finansiraju preko evropskih banaka i uz „dotaciju“ EU biti odabirane tenderskom metodom. Takva praksa je nedopustiva; odstupanje od tendera može se pravdati samo u hitnim slučajevima, kao što su nabavke vakcina i ulaganja u zdravstvo usled pandemije 

Nije vlast SNS-a „izmislila“ toplu vodu sa izbegavanjem tenderskih procedura. Da se podsetimo, počelo je sa, slobodno možemo reći skandaloznim, „međudržavnim sporazumom“ sa Azerbejdžanom, gde je deonica auto-puta Ljig – Prelјina dodelјena uz (pre)visoku cenu kompaniji Azvirt i uz „povolјan“ kredit vlade te države. Ispostavilo se da je cena uvećana u odnosu na procene za više od 40 miliona evra, a ugovor je pratila i „donacija“ države Azerbejdžan od dva miliona evra za uređenje Tašmajdana. 

Uslov tog „dobročinstva“ (od para koje smo preplatili za taj put) bio je da se u parku postavi bista doživotnog predsednika (i diktatora, kao i šefa KGB-a u vreme SSSR) Gajdara Alijeva. Čak je lično Vučić, kada je došao na vlast, javno tvrdio u skupštinskoj raspravi da je put preplaćen za 40 miliona. Građani i lično mogu da dožive „donaciju“ kada se šetaju parkom u večernjim satima i da „uživaju“ u zvucima himne strane države koja se pušta pored vodoskoka i biste Alijeva.

Demokratama se praksa neposrednog ugovaranja preko međudržavnih sporazuma osladila, pa su brže-bolјe ugovorili i „Pupinov“ most, ovog puta sa Kinezima. 

Vučić to radi efikasnije i brutalnije

Mora se primetiti da je Aleksandar Vučić preuzeo mnoge manire (a i kadrove) prethodne vlasti. U klјučnim pravcima naše državne politike (i spolјne i unutrašnje i ekonomske) on nastavlјa putem koji je trasirao Boris Tadić; samo je izvođenje ogolјenije, brutalnije, ali i efikasnije od prethodnika. 

Nova vlast je tako nastavila i sa praksom izbegavanje javnih nabavki. Doduše, nije se odmah krenulo u velike investicije, pošto je država bila u teškoj finansijskoj situaciji usled haosa u javnim finansijama koji je ostao iza demokrata (setimo se oplјačkanih banaka koje su morale u stečaj, milijardu evra duga Srbijagasa, Dunav osiguranja, ogromnog tekućeg deficita, prezaduženog Beograda. 

Čim su koliko-toliko sređene finansijske prilike u državi, krenulo se punom parom u ugovaranje novih projekata mimo transparente procedure. Mehanizam dodele poslova preko međudržavnih ugovora ponovo je aktiviran i uskoro je sve „počelo da pršti“. Najveći broj poslova zaklјučen je sa Kinezima, uz jedan ugovor sa turskom vladom.

Kako bez međudržavnih ugovora?

Vlast namerava da pored Kineza, Turaka i Azerbejdžanaca angažuje i druge izvođače neposrednom pogodbom, bez javnih nabavki. Tako se Vučić rešio da „kupi“ određeni prolaz kod Amerikanaca preko angažovanja američke korporacije Behtel za izgradnju tzv. „Moravskog koridora“. Nije teško pogoditi šta je motivisalo Vučića da uđe u takav aranžman – namera da se približi vrhovima američke vlasti, odnosno predsedniku Trampu (poznato je da Behtel ima prolaz u vrhovima Republikanske stranke u SAD).