Mimo zakona, na teret građana

„Beograd centar“, poznatiji kao Prokop, izgrađen je kroz model javno-privatnog partnerstva, ali uz brojne kontroverze: od netransparentnog tendera i nepoštovanja zakona, do naknadne kupovine poslovnog prostora od strane državnih firmi. Dok Telekom Srbija i Dunav osiguranje useljavaju radnike u zgrade koje nisu bile predviđene originalnim planom, stručnjaci upozoravaju na bezbednosne rizike, pravnici na nezakonitosti, a građani na trošak koji se plaća iz njihovog džepa

Nova centralna železnička stanica „Beograd centar“, poznatija kao Prokop, projekat je koji je posle početne gradnje ostavljen, kao i mnogi drugi projekti u Srbiji da, nezavršen, čeka neka bolja vremena. Bolja vremena su došla kada je država odlučila da nedostatak novca nadomesti privatno-javnim partnerstvom sa kompanijom Railway City 2021. godine preko tendera koji je bio, malo je reći, netransparentan. U međuvremenu je stanica otvorena za putnike, a dodate su i građevine koje nisu bile u originalnim planovima. Barem ne u površini i spratnosti koja je dobijena kao poslovno-komercijalni deo ove stanice. I pošto država nije imala novca da izgradi Prokop, sada ga imaju državne firme koje kupuju poslovni prostor od privatnog investitora.

„Prokop je jedan od najdrastičnijih slučajeva otvorenog bezakonja u Srbiji i rasipanja javnih resursa. Kada kažem da je u pitanju otvoreno bezakonje, bitno je da je to, po svojoj prirodi, ugovor o privatno-javnom partnerstvu, ali, bez ikakvog osnova, postupak koji je obavezan kada je reč o ovakvim partnerstvima nije sproveden. Povrh svega, tužilaštvo je propustilo da postupi po inicijativi koju je podnela Transparetnost Srbija zajedno sa Koalicijom za nadzor javnih finansija. Oni su odbili da, po inicijativi, povedu postupak za poništavanje nezakonitog ugovora“, kaže Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija, organizacije koja je i prvi put alarmirala javnost u vezi sa ovim slučajem.

Pošto je stanica građena iz faza i na osnovu više planova tokom nekoliko decenija, originalni projekat koji je uradio Saobraćajni institut CIP nije predviđao da ploča koja je izlivena može da nosi poslovno-komercijalne objekte koje je privatni investitor dodao u planove i izgradio u poslednjih nekoliko godina. Na ovu činjenicu su upozoravali mnogi iz građevinske struke.

KUPCI – DRŽAVNE FIRME

Dodatno, s obzirom na to da su kupci ovih objekata javne firme Telekom Srbija i Dunav osiguranje, postavlja se pitanje zašto se sada troši državni novac da bi se kupovale nekretnine od privatnog investitora, a nije bilo novca za završetak projekta.

Beogradska berza, Komisija za hartije od vrednosti i Centralni registar hartija od vrednosti takođe treba da se presele na Prokop, najavili su iz Ministarstva finansija.

Iz Telekoma Srbija smo dobili odgovore o tempu useljenja i broju zaposlenih koji će svoje dužnosti obavljati na Prokopu.

„U objekat D1 u okviru poslovnog kompleksa Hyde Park City, koji je u vlasništvu Društva, a čiji je postupak upisa prava svojine u nadležnom registru nepokretnosti u toku, zaposleni su useljeni krajem juna i početkom jula tekuće godine. U objekat E, koji je u fazi finalnih kontrolnih pregleda, priprema za primopredaju i opremanje objekta, zaposleni će biti preseljeni nakon pribavljenog pozitivnog izveštaja o tehničkom pregledu objekta, pozitivnog zapisnika o primopredaji objekta i pribavljene upotrebne dozvole, a što je bio slučaj i prilikom useljenja zaposlenih u objekat D1. Po našoj proceni, pomenute aktivnosti bi mogle biti završene, a zaposleni useljeni u novi objekat do kraja tekuće godine“, stoji u pisanim odgovorima Telekoma redakciji Nove ekonomije. Objekat D1 ima neto površinu od 4.414,71 m2, a objekat E neto površinu od 4.118,38 m2, što je ukupno 8,533.09 kvadrata poslovnog prostora.

Kako Nenadić objašnjava, kada je reč o štetnosti, ona se jasno vidi kroz nesrazmeru između vrednosti izgradnje objekta železničke stanice i građevinskog zemljišta koje je investitoru dato na korišćenje, kako na samom prostoru železničke stanice Prokop, tako i na Novom Beogradu, a u zamenu zbog nemogućnosti da se na jednom delu prostora uz železničku stanicu izgrade željeni objekti.

„Reč je o vrednosti tog građevinskog zemljišta, koja je potom uvećana dodatno kroz izmene planskih dokumenata, tako da je reč o nekoliko puta vrednijim javnim resursima, možda čak i 10 puta. Sve se to moglo izbeći da je privatno-javno partnerstvo ugovarano u zakonitoj proceduri ili pak da su vođena dva odvojena postupka gde bi, po jednom, Infrastruktura železnice raspisala tender za izgradnju stanice, a u drugom to preduzeće ili Republička direkcija za imovinu izvršili javnu prodaju ili davanje u dugoročni zakup zemljišta“, kaže on i dodaje da najnovija dešavanja i situacija u kojoj firme u državnom vlasništvu ili čak pojedini organi vlasti zakupljuju prostorije ili kupuju od privatnog vlasnika, ukazuje na to da je šteta po javne resurse još veća od onoga kako je prvobitno izgledalo.

„Može se sa razlogom pretpostaviti da je ovo interesovanje državnih firmi i organa uzrokovano nedovoljnom atraktivnošću tog poslovnog prostora za zakupce iz privatnog sektora i dodatno ukazuje na mogućnost da je izvlačenje novca iz džepa poreskih obveznika isplanirano do tančina već u doba kada je zaključen ovaj nezakoniti ugovor“, sumnja Nenadić.

5.000 DO 6.000 EVRA PO KVADRATU

Prema našim izvorima, kvadrat u ovim objektima prodat je po ceni od 5.000 do 6.000 evra u sivoj fazi. Ukoliko je plaćena niža cena za dva objekta koja je kupio Telekom Srbija, ukupna cena iznosi 42, 7 miliona evra, a za višu cenu 51,2 miliona evra.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na otvaranju železničke stanice „Beograd centar“ u oktobru 2023. objavio je koliko je novca uloženo u tu železnicu stanicu: „ukupno je uloženo 81,2 miliona evra, zajedno sa 15 miliona evra uloženih u staničnu zgradu“.

S obzirom na to da znamo od izvora i da je Dunav osiguranje postalo vlasnik nekretnine na Prokopu, a da je cifra koju je Telekom sam platio već više od polovine uloženog, originalno objašnjenje da država nema novca za izgradnju Prokopa je nesuvislo. 

Procenitelj Nikola Seneši, član najznačajnijih svetskih udruženja procenitelja (RICS) i finansijskih forenzičara, sa svoje strane nam potvrđuje ovu cenu, ali naglašava i neke druge bitne stvari kada su objekti na Prokopu u pitanju.

„Ne može da se gradi na ploči koja je urađena osamdesetih i devedesetih godina, to prosto ne ide tako. Mi smo jedina firma koja može da proceni kvalitet izvedenih radova. Naši statičari su pregledali dostupne materijale sa Prokopa i, sa ovim kvalitetom izvedenih radova, jasno je da mnogo toga nije u redu. Prvo, ja ne znam ko bi se usudio da popravlja stubove, a naročito za tako nisku cenu za 14 stubova koliko se traži“, kaže Seneši koji je predsednik stručne komisije najvećeg udruženja licenciranih procenitelja u Srbiji (USSVP).

I drugi građevinski eksperti su upozoravali da stanje na Prokopu nije bezbedno poslednjih meseci, a činjenica da je raspisan tender za popravku budi sumnje i nepoverenje kod građana. Nadležni iz Infrastrukture železnice Srbije tvrde da je stanica bezbedna za korišćenje. Iz Telekoma kažu da su jako zadovoljni postignutim dogovorom.

„Imajući u vidu vrlo dinamično tržište nekretnina i skoro konstantni rast cena nepokretnosti u prethodnom periodu, pogotovo za atraktivne lokacije (sa izvesnom perspektivom), kakva je ova, kao i činjenicu da je kupoprodajnim ugovorima oba objekta u okviru poslovnog kompleksa Hyde Park City obuhvaćen i ’fit out’, tj. koncept ’ključ u ruke’, nedvosmisleno možemo zaključiti da je realizovani poslovni aranžman i više nego povoljan po Kompaniju i da je postignuta cena i više nego zadovoljavajuća“, kažu iz Telekom Srbija.

PITANJE BEZBEDNOSTI

Tender koji se odnosi na ojačanje peronskih greda bio je otvoren u julu, a dodatno, Infrastruktura je još u aprilu dobila odobrenje i za radove na sanaciji dva stuba, koji se nalaze u okviru podzemnog dela Prokopa. Ipak 19. avgusta Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture odbacilo je zahtev Infrastrukture železnice Srbije (IŽS) za odobrenje za izvođenje radova na rekonstrukciji peronskih greda na železničkoj stanici Beograd centar kao nepotpun. Tako je ovaj proces ostao na čekanju.

Ali ono što je srž problema su ljudi koji svakodnevno cirkulišu ovom stanicom, kao i oni koji će svoj posao obavljati u jednoj od novih zgrada na Prokopu. U oktobru 2023. godine ministar građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе Goran Vеsić rekao je da „kroz Prokop sada prolazi 875.000 ljudi mеsеčno, a prеdviđеn jе za čak 1,2 miliona putnika na mеsеčnom nivou“. Na ovo treba dodati i zaposlene u Telekomu i Dunav osiguranju,

„Projektovani i planirani kapacitet objekta D1 je maksimiziran primenom najsavremenijeg ’open space’ koncepta organizacije prostora i iznosi do 530 radnih mesta.  Projektovani i planirani kapacitet objekta E je nešto manji i, uz primenu istog koncepta organizacije prostora koja je primenjena u objektu D1, on iznosi do 470 radnih mesta“, navode iz Telekoma Srbija.

Nenadić podseća da je pre nekoliko meseci javnost saznala za dodatni trošak za poreske obveznike u vidu popravke stubova na samoj stanici, a koja je takođe mogla biti ugovorena u doba kada se pravio ovaj aranžman.

„Pitanje je da li su te državne firme imale mogućnost da kupe ili samostalno izgrade neki drugi poslovni prostor. S obzirom na to da u tim kompanijama uvek postoji predstavnik Vlade, može se onda govoriti i o posrednom uticaju“, kaže on.

Državne kompanije, odnosno one u vlasništvu države, ne zavise od primanja iz budžeta, barem ne uvek i ne direktno. Njihovo poslovanje je utoliko odvojeno od države, ali u nemalom broju slučajeva ova preduzeća pri uzimanju kredita ili izdavanju obveznica imaju garanciju države Srbije. Organi vlasti koje pominjemo kao što su Beogradska berza, Komisija za hartije od vrednosti i Centralni registar hartija od vrednosti su direktni budžetski korisnici. Na pitanja vezana za njihovu selidbu na Prokop, našoj redakciji nije odgovorio niko osim berze.   

„Pitanja koja ste uputili odnose se pre svega na imovinsko-pravne i infrastrukturne teme koje ne spadaju u nadležnost Beogradske berze. Iz tog razloga, nažalost, nismo u mogućnosti da pružimo odgovore na njih“, stoji u pisanom odgovoru Novoj ekonomiji.