Ne dvoumim se kad je u pitanju ulaganje u obrazovanje

Plaćate li radije gotovinom ili karticom?

Plaćam uvek karticom, retko kad gotovinom. Nije uvek bilo tako, sećam se doba pre kartica kada je bilo kakvo plaćanje, osim kešom, bilo nezamislivo. Ipak, kartice su nam značajno olakšale život.

Na šta biste potrošili i poslednji dinar?

Sasvim sigurno na svoju porodicu, obrazovanje i školovanje sina, neko lepo putovanje, otkrivanje novih predela, iskustava i doživljaja. Jednom mi je profesorka Srbijanka Turajlić, koja nažalost više nije sa nama, rekla u jednom intervjuu: „Moraš da putuješ, jedino tako možeš da izmeriš sebe u odnosu na svet.“

Ta rečenica me odavno vodi kroz život. Poslednji dinar bih sigurno dala i na startninu za trke na 5 i 10 km, pripreme za polumaraton, pa čak i maraton, a zatim i na dobre koncerte, šminku i provod sa najbližima u kafani.

Da li imate neki ,,trik“ za uštedu?

Trudim se da uštedim koliko mogu. Prethodna, 2025. godina je bila jako teška za univerzitetske profesore i zaposlene u prosveti, kada smo na nekoliko meseci praktično ostali bez plata jer smo podržali studente i njihove zahteve, a onda nas je ministarstvo kaznilo izmenom uredbe prema kojoj nam je određeno da se samo pet časova nedeljno bavimo naukom, a 35 časova držimo nastavu.

Pošto zbog blokada nije bilo nastave skoro pola godine, dobijali smo plate samo za ovaj deo naučnoistraživačkog rada, dakle „krompir“, kao što nam je obećano. Ti zaostaci su nam u međuvremenu nadoknađeni, ali nikom od nas nije bilo lako da se snađe i preživi taj veoma težak period. 

Kada treba da prištedite, čega se prvo odreknete?

Nema nekog posebnog recepta, ali u prethodnom periodu se pokazalo da nam finansijska neizvesnost i život u osetljivom društveno-političkom trenutku u Srbiji prilično jasno signaliziraju da ne trošimo na gluposti i nepotrebne stvari.

Najbesmislenija stvar na koju biste potrošili mnogo novca?

U trenutku kupovine i trošenja verovatno mi ne bi delovalo da je besmisleno. Možda bih tek kasnije shvatila da mi, recimo, nije bio potreban još jedan par čizama jer sam već imala slične.

Na šta ste dali novac i rekli ,,vredelo je svake pare“?

Na učešće u međunarodnim naučnim konferencijama, istraživačkim boravcima i stručnim seminarima, koji su doprineli da se usavršavam, stičem nova znanja i iskustva, ali i da gradim svoju međunarodnu akademsku mrežu koju danas čine sjajne kolege i vrhunski stručnjaci iz oblasti medijskih studija i novinarstva iz celog sveta.

Iako sam za neke od tih konferencija dobila finansijsku podršku fakulteta ili nadležnog ministarstva, ta suma je uglavnom pokrivala samo deo troškova, pa se nikad nisam dvoumila da platim, u skladu sa svojim mogućnostima, odlazak na relevantne naučne konferencije kako bih predstavila rezultate svojih istraživanja, saznala šta su svetski trendovi iz oblasti kojom se bavim i to prenela svojim studentima.

Za neka ključna stručna usavršavanja iz novinarstva, naročito na početku moje karijere, zaslužna je moja mama koja mi je oduvek bila neizmerna podrška. 

Za šta ste pre govorili da nikada ne biste kupili, a sada je redovno na spisku za kupovinu?

To su definitivno kvalitetni proteinski proizvodi i sportska ishrana koja mi pomaže da se oporavim posle intenzivnog trčanja. 

Da li se sećate na šta ste potrošili svoj prvi honorar/zaradu?

Naravno, to je bio prvi honorar koji sam zaradila u Beogradskoj rubrici „Večernjih novosti“ pre 25 godina. Kao mladoj studentkinji novinarstva koja je imala sreću da započne novinarsku karijeru u postpetooktobarskoj Srbiji, meni je taj honorar, iako verovatno tek simboličan, bio veliki kao kuća, pa sam većinu potrošila na boks cigara, još pamtim i gde je bila ta trafika i sa kim sam bila i kako sam ponosno brojala novčanice koje sam sama zaradila. Nisu dugo potrajale, naravno.