Vesti iz izdanja

01.10.2022. 06:15

Autor: Miloš Obradović

Može li Srbija da plaća svoje kredite

Cena zaduživanja

U ona teška vremena kada je Srbija bila na ivici bankrota i kada je iz budžeta za kamate na javni dug plaćano više od milijardu evra, Srbija je otplaćivala dugove koje su ostavili „oni“, sa kamatom od 7,5 odsto. Danas, kada je Srbija ekono...

Novac u dinarima vezan konopcem što prikazuje javni dug Foto: Nova ekonomija

Tokom 2015. i 2016. godine, usred fiskalne konsolidacije, budžet je bio teško opterećen kamatama na javni dug koje su dostizale i tri odsto BDP-a. Poređenja radi, u to vreme za kamate je izdvajan iznos jednak javnim kapitalnim ulaganjima ili ukupnim godišnjim prihodima od akcize na naftne derivate.

Završetkom fiskalne konsolidacije, ali i neverovatnim, a neki bi rekli i neponovljivim, sticajem okolnosti gde je novca na međunarodnom tržištu bilo u tolikom izobilju da su kamatne stope bile čak i negativne, Srbija se počela zaduživati po sve nižim kamatnim stopama i na sve duže rokove.

Koliko prošlog septembra država je emitovala tzv. zelene obveznice na sedam godina sa stopom prinosa od 1,25 odsto i 15-godišnje obveznice sa stopom prinosa od 2,3 odsto, obe u evrima.

Godinu dana kasnije, prinos koji kupci naših evroobveznica traže na sekundarnom tržištu kreće se od 6,3 odsto do 6,7 odsto.

Prinos na desetogodišnje obveznice u dinarima za godinu dana porastao je za čak 4,2 procentna poena, na 7,6 odsto.

Ovakvo kretanje kamata na dug nije rezervisano za Srbiju, već se i druge zemlje u regionu nalaze u istom sosu. Prema podacima s početka septembra, međugodišnji rast stope prinosa na desetogodišnje obveznice Mađarske skočio je za čak 6,3 procentna poena, na 9,35 odsto, a Rumunije i Poljske za četiri procentna poena, na osam, odnosno šest odsto.

Potrebe i realnost

Za sada, Srbija se još nije zadužila na međunarodnom tržištu kapitala u novim
okolnostima i po novim kamatama. Međutim, nema sumnje da će do toga morati da dođe.

U budžetu za 2022. godinu uopšte nije predviđeno izdavanje evroobveznica, već samo zaduživanje na domaćem tržištu i bilateralni zajmovi. Što se tiče zaduživanja na domaćem tržištu, prošlog meseca država je dva puta reotvarala desetogodišnje dinarske obveznice iz serije iz 2018. godine.

U prvom pokušaju, od ponuđenih 18,45 milijardi dinara, emitovano je pet milijardi dinara sa stopom prinosa od 6,8 odsto. Desetak dana kasnije, od 13,4 milijarde, prodato je 6,5 milijardi dinara obveznica sa istim prinosom. Iako se vode kao desetogodišnje, ovo su u stvari 5,5-godišnje obveznice, pa otud zahtevani prinos ispod sedam odsto, jer su po pravilu kamate na kratkoročne obveznice niže nego na dugoročne.

U pokušaju da odlože trenutak izlaska na međunarodno tržište, predstavnici države, predsednik Srbije i ministar finansija početkom septembra su dobili kredit od UAE od milijardu dolara po tri odsto kamate. Za sada nema više detalja u vezi sa ovim aranžmanom, mada kamatna stopa deluje zaista povoljno, posebno što je prinos na američke desetogodišnje obveznice oko 3,5 odsto.
U okviru toga je i interesovanje koje je naša vlada iskazala za stendbaj aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, koji uključuje i finansijska sredstva koja bi, takođe, trebalo da su pod povoljnijim uslovima od tržišnih.

Ali, da li je to dovoljno?

U narednih nekoliko meseci dospeva nam više od milijardu evra obveznica, a u periodu od šest do devet meseci još 102 milijarde dinara i 350 miliona evra.
Pritom, ovo nisu sve potrebe našeg budžeta, pošto treba finansirati i deficit budžeta, kao i uvoz energenata ove zime, za koji je nedavno ministarka energetike rekla da bi mogao da košta tri milijarde evra.

Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da će povećanje izdvajanja za kamate u budžetu direktno koštati sve nas jer se odatle isplaćuju plate i nastavnicima i lekarima i finansiraju infrastrukturni projekti.

„Treba zaboraviti megalomanske projekte poput nacionalnog stadiona. Tokom dve godine pandemije javni dug je povećan za šest milijardi evra, a davalo se bez kriterijuma i zaposlenima i nezaposlenima i studentima i preduzećima kojima je pomoć bila potrebna i onima koje pandemija nije pogodila“, ocenjuje on, dodajući da su se naši političari zaneli i pomislili da će moći stalno da se zadužuju po jedan, dva odsto.

„To je iluzija i posledica monetarne ekspanzije u svetu”, ukazuje on.

Suočacanje sa stagflacijom

Nije samo sve veća cena duga problem, već i privredno usporavanje. Evropskoj uniji, kao i centralnoevropskim ekonomijama, prognozira se usporavanje privrednog rasta, a Bundesbanka je prošle nedelje u svom izveštaju upozorila da se nemačka ekonomija suočava sa blagom kontrakcijom u trećem kvartalu, koja će se pooštriti u poslednjem kvartalu ove i prvom kvartalu sledeće godine.

Šoškić ističe da se EU suočava sa stagflacijom, kombinacijom visoke inflacije i slabog privrednog rasta i da će zbog toga trpeti i strane direktne investicije u Srbiju koje mahom dolaze iz EU.

Za javne investicije koje su prethodnih godina bile motor privrednog rasta, u slučaju rasta udela kamata u budžetu biće sve manje prostora, a domaće privatne investicije su „ionako niske, a neće se ni popraviti bez poboljšanja privrednog ambijenta, smanjenja korupcije i nezavisnog sudstva”, upozorava Šoškić.

Ne samo da su kamatne stope sve više, već je i ročnost obveznica sve kraća, što takođe, prema mišljenju Gorana Radosavljevića, profesora na FEFA, pokazuje pogoršanje uslova zaduživanja.

„Ove godine smo trogodišnje obveznice refinansirali dvogodišnjim, a dvogodišnje 53-nedeljnim. I pored skraćenja ročnosti, kamatne stope rastu i već sledeće godine otplata kamata će skočiti drastično. A sledeće dve godine nam dospevaju dugoročne, petogodišnje, sedmogodišnje i desetogodišnje obveznice koje će biti još teže refinansirati”, kaže Radosavljević.

I on se slaže da pored rasta kamata koje direktno utiču na povećanje deficita, što dalje povećava potrebu za zaduživanjem i to po lošijim uslovima, ove ali i narednih godina se očekuje rast slabiji od očekivanog. To onda dovodi do povećanja odnosa javnog duga prema BDP-u.

„Nama se iznos kamata u budžetu za kratko vreme značajno smanjio, ali sada može isto tako da se vrati. U tom slučaju imamo izbor ili ići na veći deficit ili smanjivati troškove, na primer investicije”, poručuje Radosavljević, dodajući da je ceo region pogođen rastom kamata.

U prvih sedam meseci za kamate je iz budžeta isplaćeno 83,7 milijardi dinara, što je nominalno 5,7 odsto više nego prošle godine u istom periodu, ali kada se odbije inflacija četiri odsto manje.

Najveći izdaci za kamate bili su 2015. godine, kada su činili tri odsto BDP-a, da bi postepeno opadali na 1,7 odsto u prošloj godini.

Za sada, situacija nije strašna zato što koliko god kamate bile velike i dalje su negativne.

Ekonomista Slaviša Tasić objašnjava da ako je kamata sedam odsto, a inflacija u evrima devet, onda je to realno negativna kamatna stopa.

„A takva stopa je povoljna za dužnika. To važi i za budžet Srbije, čiji su prihodi takođe uvećani inflacijom. Ne znači ovo da je inflacija dobra, već da treba gledati realne kamate i one trenutno nisu toliko strašne. Međutim, to je tako u ovom trenutku, a kada inflacija počne da pada onda će i ovakva kamata postati realno pozitivna. Koliko se sada zaduživati zavisi od procene kakvu inflaciju očekujemo u evrima. Ako ona padne, onda će stopa od sedam odsto ponovo biti jako visoka, iako ove godine to u realnom smislu nije”, ocenjuje on.

Tasić ističe da su faktori rasta kamata delom spoljni, jer imamo inflaciju i opšti rast kamata u evrozoni i inače u svetu.

„U evrozoni su sve kamate porasle za dva ili 2,5 procentna poena od prošle godine. Ali, delom su i domaće, jer je kamata za Srbiju porasla i više od toga. Dakle, nisu porasle samo kamate, već i razlike u kamati između Srbije i drugih zemalja evrozone. Nemačke pre svega, koja se uzima kao najstabilnija. Ta razlika je merilo drugih stvari vezanih za Srbiju, kao što su budžetske i energetske neizvesnosti. Ne gleda se samo koliki je trenutni javni dug, nego i koliko će država morati da potroši u ovoj energetskoj krizi”, objašnjava on.

 

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Tema:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.