Ne odustajte, nagrada uvek stigne!

Nedavno je publika na Bitef festivalu bila iznenađena kada se na sceni pojavio Borna Babić iz plesne kompanije Ultima vez iz Belgije jer je, verovatno, očekivala predstavu na engleskom. Međutim, on je govorio jezikom koji ovde dobro razumemo, a to su psovke. A njih vrlo dobro razumemo. Njegov scenario je i napisan na hrvatskom, pa gde god nastupaju u Evropi, nađe se neko ko ga razume

On je umetnik iz Rijeke koji se otisnuo u svet da bi stekao znanja i veštine. O tome kako je postao deo plesne trupe kompanije Ultima vez i utiscima o nedavnoj poseti Beogradu govorio je, između ostalog, za Novu ekonomiju. 

Na ovogodišnjem Bitefu, publika je imala prilike da vas gleda u predstavi „Tragovi“ (Traces) i to prve dve večeri otvaranja. Kako ste vi zadovoljni nastupima u Beogradu?

Za mene su nastupi u Beogradu bili posebni jer me je prvi put cela publika mogla razumeti. Moj karakter u predstavi priča, odnosno non-stop psuje i naređuje na hrvatskom jeziku. Verujem da je publika u Beogradu doživela i razumela „Traces“ na posve poseban način od publika u drugim državama koje mogu samo percipirati zvuk i nameru mog govora. Gde god da smo igrali, uvek se pronašao barem jedan gledalac s naših prostora koji bi me sačekao posle predstave i rekao mi u šali da pripazim što pričam.

Jeste li prvi put u Beogradu? Kako vam se čine grad i kulturna scena?

Ovo mi je drugi put u Beogradu, ali eto, oba puta nekako na brzinu, u prolazu. Ali i ovako brzinski, mogu reći da mi se jako dopada i da se nadam da ću se uskoro vratiti i više ga istražiti. Sjajno mi je što sam osetio tokom Bitefa da se daje velika važnost pozorištu. Preispituje se i naglašava važnost kulture u društvu, što cenim i smatram bitnim. I divno je videti da to i publika prepoznaje.

Predstava „Tragovi“, koja je tokom prve i druge večeri izvedena na Bitefu, na zanimljiv i dinamičan način osvešćuje čoveka, insistira na borbi čoveka i prirode, a čini se da je ovo pravi trenutak za ekološko osvešćivanje. Da li je to zadatak umetnosti, da osvešćuje i apeluje na pojedince da nešto promene? Možete li vi na nešto da utičete?

Smatram i želim biti deo umetnosti koja ima zadatak da podstakne, inspiriše i motiviše pojedinca. Igrajući u predstavama i stvarajući ih, važno mi je da izvođači intenzivno prožive i komuniciraju svoj osećaj i priču ka van. Smatram da publika nakon predstave mora izaći drugačija, podstaknuta na razmišljanje i/ili zanesena iskustvom u toj razmeni između publike i izvođača. To je ono čemu ja težim. I verujem da je to moguće.