Negujem otvoren odnos sa saradnicima

Kako biste definisali svoj poslovni stil?

Kao kombinaciju integrriteta, etike i prilagođavanja. Veoma mi je važno da sve što govorim i radim bude utemeljeno, ispravno i u skladu sa ciljevima kompanije u kojoj radim, a ne u skladu sa interesima pojedinaca. Osim toga, trudim se da slušam svoje sagovornike, da im se prilagođavam kako bih bolje razumela različite potrebe individue ili grupe.

Koji je vaš stil rukovođenja – meka moć ili čvrsta ruka?

Odlučila bih se za treću, ličnu opciju – stil koji je građen na razumevanju i iskrenosti. Veoma mi je važno da gradim otvoren i dobronameran odnos sa svim svojim saradnicima, uz dozu empatije. To nije uvek jednostavno (svi smo, na kraju dana, ljudska bića), ali mislim da pomaže ako smo transparentni i ako jasno postavimo međusobna očekivanja. Spremna sam da pružim najbolje od sebe, ali to očekujem i od osobe prekoputa.

Koje osobine priželjkujete kod svojih mlađih kolega?

Proaktivnost i snalažljivost. Bez obzira na godine iskustva, svi učimo svakoga dana. Od mlađih koleginica i kolega ne očekujem da imaju odgovor na svako pitanje, dovoljno je da o tim pitanjima razmišljaju i da su voljni da pronađu odgovore. Osim toga, važno mi je da prepoznajem dobru nameru u njima i poštovanje prema onome što rade.

Šta kao rukovodilac ne tolerišete?

Ponavljanje istih grešaka, površnost i tromost. U dinamičnom okruženju zahteva se brzo donošenje odluka, pa se greške i nepažnja dešavaju. Svaka situacija te vrste je prilika da budemo bolji; ukoliko to ne uočimo, pitanje je koliko je takav odnos prema radu održiv na duge staze.

Može li se i kako u isto vreme biti i dobar menadžer i imati privatan život?

Može, i tome svako treba da teži – bez obzira na to na kojoj je poziciji u organizacionoj strukturi. Sve je u postavljanju prioriteta, ličnim ciljevima i odlukama koje smo spremni da donesemo. Svako je vladalac svog vremena.

Šta je najbolji savet koji ste dobili od starijeg i iskusnijeg kolege, a rado ga i danas delite?

Pitanje koje uvek postavljam sebi u izazovnim situacijama: Šta je najgore što može da se desi? Ovo pitanje me drži čvrsto na zemlji i pomaže mi da donosim dobre odluke i budem stub onda kada je najznačajnije.