Ništa od Arapa, ni od jeftinih stanova

Standard stanovanja prihvaćen u EU – 25 kvadratnih metara korisnog prostora po osobi – u Srbiji ispunjava tek 39 odsto stanova, oko 30 odsto je u granicama prihvatljivog odstupanja (15 do 25 kvadrata po osobi), dok trećina stambenih jedinica ima veoma nizak stepen korisnog prostora – ispod 15 kvadrata po osobi. Da bi iznajmila i to malo krova nad glavom, porodica sa prosečnim primanjima za kiriju izdvaja 30-40 odsto mesečne zarade

Prema podacima o broju stanova na 1.000 stanovnika Srbija je značajno popravila svoju poziciju u svetu: od 393 u 2002. stigli smo do broja od 455 stanova na 1.000 stanovnika. Na poslednjem popisu 2011. prebrojano je 3.243.587 stanova, što je oko 280.000 više nego 2002, dok broj domaćinstava iznosi 2.487.886, nešto manje nego početkom ovog milenijuma. No, i pored većeg broja stambenih jedinica i manjeg broja domaćinstava, oko 300.000 srpskih porodica nema rešeno stambeno pitanje, a bez stana je i dvadesetak hiljada oficira, lekara, univerzitetskih profesora… A novoizgrađenih stanova je sve manje.

Podaci Vesne Zlatanović, samostalnog savetnika u Republičkom zavodu za statistiku, pokazuju da je nakon političkih promena 2000. došlo do izvesnog oživljavanja stanogradnje, do nivoa od 18.000-19.000  završenih stanova godišnje, što je više nego duplo manje od broja stanova koji se godišnje gradio u Srbiji tokom poslednje decenije postojanja SFRJ. Od izbijanja krize 2008. taj broj konstantno opada, otprilike do nivoa od desetak hiljada izgrađenih stanova godišnje, koliko smo izgradili i u prvoj godini nakon NATO bombardovanja. Naročito je podbacila stanogradnja na glavnom tržištu – teritoriji grada Beograda, gde je tokom 2015. izgrađeno svega 4.014, a u 2014. je izgrađeno 4.755 novih stanova. 

Poslednji objavljeni podaci RZS unose izvesno ohrabrenje, budući da je za devet meseci 2016. prijavljena izgradnja 10.651 stana, više nego cele prošle godine. Kada je reč o poređenju prosečnih zarada i cene stanova, tu pomaka nabolje nema. Za samo jedan kvadrat novogradnje u Beogradu po prosečnoj ceni od 1.250 evra i dalje je potrebno 3,4 prosečne zarade, a za kupovinu stana od pedesetak kvadrata čak 14 prosečnih godišnjih srpskih plata.   

Studija stambenog sektora Srbije iz septembra 2006, koju je uradila Ekonomska komisija UN za Evropu (UNECE), pokazala je da standard stanovanja prihvaćen u EU – 25 kvadratnih metara korisnog prostora po osobi – u Srbiji ispunjava tek 39 odsto stanova, oko 30 odsto je u granicama prihvatljivog odstupanja (15 do 25 kvadrata po osobi), dok trećina stambenih jedinica ima veoma nizak stepen korisnog prostora – ispod 15 kvadrata po osobi. Da bi iznajmila i to malo krova nad glavom, porodica sa prosečnim primanjima za kiriju izdvaja 30-40 odsto mesečne zarade, pa skoro polovina mladih bračnih parova zajednički život započinje deleći stan sa roditeljima, a uz retke izuzetke svi ostali kreću u podstanarsku avanturu. 

Otuda je kao ohrabrenje delovala najava premijera Vučića, još iz maja 2014, o mogućem sklapanju ugovora sa Araptek holdingom, vodećom građevinskom kompanijom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, za izgradnju oko 100.000 stanova koji bi se prodavali uz period otplate od 20 do 30 godina i godišnju kamatu od tri odsto. 

Nastavak teksta možete pročitati u 37. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija