Vesti iz izdanja

27.05.2014. 14:08

Autor: NJUZ.NET

NJUZ.NET sa Zoranom Kesićem

Razgovor

Na sreću ali i na nesreću mnogih, vratio se na
male ekrane emisijom „24 minuta”. Uprkos nazivu, ta emisija, međutim,
retko kada traje baš 24 minuta. Zbog toga, ali i zbog činjenice da
konstantno kritikuje mnoge domaće političare, mnogi se pitaju – ko stoji
iza njega? Zoran Kesić na to pitanje daje, kao i uvek, dvosmislene
odgovore, a redakcija Njuza zadržava pravo da mu u budućnosti taj
odgovor izvuče i ekstremnim metodama ako treba. Za početak, pokušaćemo 
ovim intervjuom.

Zašto si se vratio na televiziju kada je opštepoznato da ti taj posao ne ide?

Zato što volim televiziju. Bio sam besan na sve koji se pojavljuju na
televiziji tokom moje dvogodišnje apstinencije sa malih ekrana. Ovako
sam tada govorio: „Kako ih nije sramota, vidi ovaj na šta liči, vidi ona
šta priča, kakva je ovo emisija, ko može da gleda ove gluposti, kako li
su ovi ljudi samo došli do posla, ko te pusti u program seljačino,
skote nepismeni, svinjo, kravo, smrade, uobraženko, muuuuu….”
Zanimljivo, nakon što sam se vratio na TV i kada se još ispostavilo da
je emisija koju radim uspešna i rado gledana, u mnogo vedrijim tonovima
gledam na kolege i koleginice. Svi su mi odjednom postali neobično
dragi, radujem se da ih vidim i na ekranu i uživo. Često sada ovako
govorim: „Baš lepo što ima raznih emisija, dobro je što se mladim
voditeljima ukazuje šansa da rade, odličan program, bravo kolega, fina
ljupka koleginica, pametna, bravo dečko, tako se radi…” Elem, znam da
mi ne ide, ali vratio sam se na TV da makar više ne budem frustriran što
nisam na TV-u.

Da li gledaš televiziju i šta bi izdvojio kao zanimljivo u sadašnjoj
ponudi? Tvoja emisija se ne računa, mada znamo da svaku epizodu gledaš
po bar osam puta da bi napumpao preglede na YouTubeu.

Zvučaću kao dosadni starac i nimalo kul lik, ali najviše na TV-u gledam
vesti. Znam, bilo bi bolje da  sam rekao da gledam samo Discovery i
Animal Planet, ali neću da lažem. Vesti gledam jer em me zanima šta se
desilo, em mi dobro dođe kao izvor inspiracije za našu emisiju. Pohvalio
bih novi Dnevnik 3 Zorana Stanojevića na RTS-u i drago mi je što javni
servis pokušava da uvede neke novine. Drugari iz Novog Sada, „Državni
posao”, rade jako dobru stvar i iako se emituju pet dana nedeljno,
koliko vidim, ne opada im kvalitet, naprotiv. Uživam i gledajući
„Trezor”. Obožavam da gledam te starinske emisije i oduševljava me neka
spontanost, naivnost, neiskvarenost u tadašnjem pristupu televizijskom
poslu. Pa čak i ta činjenica da se često moglo videti i da novinar i
gosti puše tokom intervjua, doprinosi utisku neke prirodnosti te inače
neprirodne situacije u kojoj pričaš sa nekim a kamere te snimaju. Iz
perspektive današnje televizije i konstantne trke za rejtinzima, ona
televizija od pre 30, 40 godina deluje bukvalno kao bajka. A činjenica
da je „Trezor” jedna od najboljih i najvoljenijih emisija kod nas,
dovoljno govori o tome koliko nam te i takve bajke nedostaju.

Šta ti, osim saradnje sa Njuzom, najteže pada u radu na emisiji?

U celoj ovoj priči oko emisije, najteže mi padaju intervjui u kojima se
od mene očekuje da u afirmativnim tonovima govorim o saradnji sa
Njuz.netom. Problem je u tome što narod poistovećuje njuzovce sa
Njuz.netom i nekako se podrazumeva da su i ljudi koji stoje iza tih
duhovitih, kreativnih, živopisnih vesti, jednako duhoviti, zabavni,
pozitivni i vedri. Kamo sreće da je tako. Molim vas da ovo ne objavite,
ali ja sam žrtva tih groznih ljudi. Teraju me da čitam grozote koje oni
napišu, prete ukoliko se usudim da im se suprotstavim, urlaju… Ima
jedan veliki, krupni, a i da nije tog velikog, njih je nekoliko, a ja
sam sam.  U emisiji iznosim gadosti o veoma bitnim i moćnim ljudima,
Njuzovci tako leče neke svoje frustracije, a ja sam izložen sudu
javnosti. I džabe mi je da se pravdam „nisu to moje reči”. Jel᾿ to
Kesićeva emisija – jeste.  Jel᾿ to Kesić rekao – rekao. Koga ćemo da
᾿apsimo – Kesića. Pomozite ako ikako možete, ali ne objavljujte ovo. Ako
vide, nagrabusio sam!

Kako komentarišeš rezultate izbora? Da li ti je sada smešno, jel᾿ ti smešno?

Nije mi više smešno. Odluku da nastavimo da se zameramo Vučiću
shvatam kao odluku hodača po žici koji, iako je svestan da će kad-tad
neminovno da padne, ipak nastavlja da hoda. I džabe nam je što umesto
one šipke za balans mi balansiramo zameranjem i ostalim akterima
političke scene. Sada više nije bitno šta si rekao o Đilasu, Dačiću,
Tomi, Tadiću… njih možeš i uzduž i popreko,  i ovako i onako, već
prema ličnom afinitetu i trenutnom raspoloženju,  ali o Njemu… o 
Njemu nije poželjno. Jer on već neko izvesno vreme nije samo on.  On je
On! Kako tumačim rezultate izbora? Realno i očekivano. On ambiciozan do
bola i pun samopouzdanja, svi ostali kao uplašeni miševi koji oprezno
prilaze za koju mrvicu sira.

Postoji li c***ura u Srbiji i koliko ti ona pomaže u poslu?

Postoji nekakav prećutni dogovor da se o Vučićevoj svadbi ne govori na
televiziji. Sada je već glupo o tome i govoriti, jer prošlo je dosta
vremena, ali u trenutku kada se ta vest proširila, bili smo u fazonu
„hoćemo li o tome, ili ne”. Prevagnulo je ipak ne, jer mi nismo emisija
koja tretira privatni život bilo koga, već se bavimo komentarisanjem
političkih odluka, izjavama aktera političke scene, bavimo se
društvenim, socijalnim fenomenima itd. Naš jedini ugao za pominjanje
Vučićeve svadbe bila bi činjenica da emisije od kojih se to očekuje,
tipa Ekskluziv, Bulevar, razni talk show programi, ne pominju svadbu. Pa
i ovi što jedva dočekaju svakog Stanijinog novog verenika, ćutali su o
svadbi. Pa znači li to da mi treba, makar samo na trenutak, da preuzmemo
temu koja po svemu pripada žutoj štampi? Naravno da ne.  I drago mi je
što smo odoleli izazovu da se „proslavimo” pričom o svadbi.

Za razliku od Njuza, odmah se vidi da ti imaš „jaka leđa“. Svi se pitaju – ko stoji iza tebe? I zašto, pobogu?

Zabavno je čitati pojedine komentare na društvenim mrežama i forumima,
koji otkrivaju da iza mene i naše emisije stoji ovaj i onaj. Nedavno se
na Facebooku pojavila moja fotografija na kojoj piše „Đilasov klovn”.
Moja prva reakcija nije bila uvreda zbog „klovn”, nego zbunjenost zbog
„Đilasov”. Što baš njegov, što nisam Tadićev ili Čedin? Dačićeva
budala… i to bih razumeo, ali Đilasov klovn!? Po jednoj teoriji, iza
nas stoji lično gospodin Vučić. Kao, on lično usmerava u kom pravcu će
ići naša zajebancija, često insistirajući da baš njega najviše opletemo,
jer  time se navodno dokazuje da živimo u demokratskom društvu, gde je
sloboda medija zagarantovana. Svašta smišljaju ljudi u trenucima
seksualne apstinencije.

Nastavak teksta možete pročitati u devetom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.