Vesti iz izdanja

31.03.2022. 22:51

Autor: Bogdan Petrović

Opasne igre

Problemi sa zamrzavanjem cena i zabranom izvoza

Na cene polјoprivrednih artikala izuzetno će uticati skok cene mineralnih đubriva (bar tri puta je skuplјe nego pre godinu dana), kao i rast cene dizela. Drugo, teško će biti „ubediti“ proizvođače da prodaju na domaćem tržištu robu po regulisanim cenama ako vide da je svetska cena pšenice recimo 40 dinara za kilogram, a država im nudi npr. samo 30 dinara

Od jeseni prošle godine inflacija počinje naglo da skače svuda po svetu. Najviše su na udaru siromašniji slojevi stanovništva, pošto su najviše skočile cene hrane. Vlada Srbije je pokušala da to „obuzda“ zamrzavanjem cena nekoliko klјučnih artikala za standard najugroženijih slojeva. Počelo se sa zamrzavanjem cene brašna, jestivog ulјa, svinjskog buta, dugotrajnog mleka i šećera, da bi se na kraju 12. februara zamrzle i cene bezolovnog benzina i evrodizela. Defakto su zamrznute i cene gasa i struje za domaćinstva, koje država kontroliše preko javnih preduzeća.

I pored primene tih mera, inflacija je u januaru ove godine iznosila 8,2% na godišnjem nivou, a posle mesečnog rasta od čak 1,1% u februaru na godišnjem nivou je dostigla 8,8%; realno je da bi bez državnog administriranja inflacija bila veća od 10%. Inače, inflacija je na prvi pogled veoma „povolјna“ za javne finansije, pošto se na sav promet robe i usluga naplaćuje PDV: što su cene veće, raste i naplata PDV-a, pa se tako i „popravlјa“ stanje javnih finansija. 

Visoka inflacija je jedan od klјučnih razloga što je naplata poreskih prihoda iznad očekivanja, a ne izuzetan privredni rast (kod izrade budžeta planirala se inflacija od samo 3,7% a trenutno je 8,8%). Tako prikuplјeni (nepredviđeni) javni prihodi su, naravno, dobro došli vlastima za isplatu već famoznih 100 evra mladima između 16 i 30 godina i 20.000 dinara penzionerima, što je po oceni manje-više svih ekonomista promašena mera.

Makroekonomski pokazatelјi pozivaju na oprez

Na ovaj način se ipak ne može duže vremena voditi ozbilјna ekonomska politika. Na to upozorava i državni dug koji ubrzano raste, pa je već dostigao 30,5 milijardi evra. Rast spolјnog duga od 4 milijarde evra za godinu dana vlast vešto prikriva podacima o smanjivanju relativnog učešća javnog duga u BDP-u sa 57% na 51,8%. U pitanju je matematičko-statistička igra: Ministarstvo finansija je procenilo da će BDP u 2022. godini biti 59 milijardi evra i to je statistički obračunato u martu ove godine, pa je „preko noći“ učešće javnog duga u BDP-u palo sa 57% koliko je bilo u odnosu na procenjeni BDP iz 2021. (BDP u 2021. godini je procenjen na 53 milijarde evra). Odnosno, tom operacijom, za mesec dana je javni dug „pao“ sa 57% na 51,8% – iako nikakvog smanjenja u apsolutnom iznosu nije bilo – već naprotiv, dug naglo raste u apsolutnim iznosima.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.