Zašto nam život uređuju najgori
Nismo imali ovako veliko zlo u poslednjih 30 godina i jedini način da ga pobedimo je da budemo svi zajedno, ujedinjeni, i da ostavimo po strani naše trenutne ideologije i shvatanja politike
Izbori za Evropski parlament, koji su održani početkom juna, potresli su evropski establišment, mada rezultat sam po sebi nije bio neočekivan. Agencije za istraživanje javnog mnjenja su izuzetno dobro procenile rezultate izbora, kao što je bio slučaj 2016. godine kod izbora Trampa ili referenduma za Brexit. Najveći zaokret udesno dogodio se u dve najveće i najznačajnije članice Evropske unije, u Nemačkoj i Francuskoj. Vladajuće stranke su tamo doživele pravi debakl.
Nema nikakve dileme da su dobitnici izbora za Evropski parlament evropski konzervativci grupisani u Evropsku narodnu partiju, koji su dobili 190 poslanika, odnosno 14 novih mandata, kao i tvrdi desničari okupljeni u dve parlamentarne grupe. Poslanička grupa „Konzervativci i reformisti“ dobili su 83 mandata, odnosno 18 mandata više, dok je grupa „Identitet i demokratija“ dobila devet novih mandata. Uspeh desnih snaga je ipak mnogo veći, jer „neopredeljene“ stranke će imati čak 77 mandata, 15 mandata više nego u prethodnom sazivu, a tu se nalaze pretežno desne stranke kao što su tvrdo desna Alternativa za Nemačku i mađarski Fides.
Najveći gubitnici su liberali („Renew“), koji su sa 81 mandatom pali sa trećeg na četvrto mesto po snazi u parlamentu i koji su izgubili 20 mandata, odnosno 20% dosadašnjih poslanika, kao i „zeleni“ sa 51 poslanikom koji su izgubili 20 mandata, odnosno 27% dosadašnjih poslanika („zeleni“ pregovaraju da prime nekoliko neopredeljenih).
