Ovaj region stvara vrhunske inženjere

HTEC Group je globalna kompanija za konsalting, razvoj proizvoda i inženjering sa sedištem u San Francisku sa regionalnim kancelarijama i razvojnim centrima širom Evrope, a osnovana je u Beogradu, 2008. godine. U žižu ne samo stručne javnosti dospela je nedavno, nakon što je stupila u partnerstvo sa američkim investicionim fondom Brajton Park Kapital, za ulaganje vredno 140 miliona dolara. Ovaj uspeh bio je povod za razgovor sa Dejvidom Šohom, glavnim operativnim direktorom ove kompanije, o tome kako je iz Srbije moguće pokrenuti planetarni biznis, o specifičnosti lokalnog ekosistema, i neizostavnim problemima zadržavanja najboljeg kadra. 

„HTEC je kompanija čiji koreni su ovde, u regionu, gde nastaju vrhunski inženjeri. Ako im date mogućnost da rade na prvoklasnim projektima i konkurentne plate, oni više neće odlaziti u inostranstvo“, kazao je Šoh u razgovoru za Novu ekonomiju.

HTEC je zadobio puno medijske pažnje jer je jedna od retkih kompanija koja je nastala u Srbiji, a koja je uspela da privuče veliku investiciju, od 140 miliona dolara. Pretpostavljam da su svi do sada hteli da pričaju samo o novcu. Mene više interesuje sam nastanak HTEC-a, kako ste počeli, koji su bili prvi projekti?

Priču o nastanku HTEC-a znam lično, iako sam u firmi zaposlen oko godinu i po dana. Znam osnivače Dušana Kosića i Aleksandra Čabrila od kada su počeli. Oni su me pozvali na sastanak, mislim 2010. godine, u Poslovno-tehnološkom inkubatoru tehničkih fakulteta Univerziteta u Beogradu. Tada su imali kancelariju toliko malu, da smo morali da se sastanemo u holu fakulteta. Oba osnivača su bila veoma aktivna u lokalnom startap ekosistemu, a ja sam u to vreme prikupljao  sredstva za konsolidaciju telekomunikacionih kompanija u Evropi. 

Nisam tada ni zamišljao da će HTEC postati globalni igrač. Dušan i Aleksandar su maksimalno iskoristili prilike pred sobom. Firmu sa mogućnostima, srcem i dušom ali i izazovima Zapadnog Balkana su pozicionirali na globalnu scenu. Sve startap kompanije počnu sa tim ciljem, a oni su u tome uspeli. 

Na šta mislite kada kažete „srce i duša“ ovog regiona?

Ovaj region stvara vrhunske inženjere, a onda uzmete taj sirovi potencijal i angažujete ga u rešavanju inženjerskih izazova najvećih kompanija na svetu. Mi im dajemo šansu da razvijaju svoje kompetencije i da rastu paralelno sa našim klijentima. 

Sarađujemo sa nekim od najvažnijih tehnoloških kompanija. Neke smem, a neke ne smem da navedem, ali ako pogledamo Fortune 500, ja govorim o Fortune 5. To je drugi nivo. 

Ja sam karijeru gradio u SAD, u Ujedinjenom Kraljevstvu, proveo sam godine u Češkoj, govorim više jezika, radio sam za kompaniju koja je samostalno izašla na berzu, za firmu koja je već poslovala na Londonskoj berzi – video sam svašta. Zato mislim da sam kvalifikovan da kažem da ovaj tim radi na svetskom nivou. A to su upeli zato što su upotrebili strast, energiju i izvanredne veštine ljudi iz ovog regiona, kako bi pronašli način da ih dalje usavršavaju.

S moje tačke gledišta, lokalna tehnološka zajednica je gladna investicija, nemamo prilike za prikupljanje sredstava, ne samo u Srbiji, na celom Zapadnom Balkanu. CIE je malo drugačija priča. Kako kompanija dođe do tačke da američki investicioni fond lokalnoj kompaniji pokloni poverenje „teško“ 140 miliona ?

Ono što mogu da kažem jeste da investitori prvo gledaju kvalitet klijenata, stope rasta i finansijske parametre. Kada to pogledaju, vide kompaniju sa rezultatima najboljim u svojoj klasi. Da skratim, dolazite do te tačke tako što pobeđujete. 

Možda je ranije bilo slučaj, kada birate u koga da investirate, a imate dve uporedive kompanije, jednu u Pragu i jednu u Beogradu, da procenjujete ostatak sistema. To više nije kriterijum, nikoga nije bilo briga gde je kompanija nastala. Kriterijum je samo da li se nadmećete na globalnom nivou, a HTEC i platforma koju smo napravili je, sa svih tački gledišta, svetske klase. 

To onda privlači najbolje investitore, što nam daje kapital da nastavimo dalje i pričamo sa najvažnijim svetskim kompanijama. Jer i to nam daje kredibilitet. I oni će reći „hej, oni su upravo uložili 140 miliona u ovu firmu“, i to za manjinski udeo. Dakle, nisu kupili HTEC, što je takođe važan deo jednačine. 

Svako može da radi za najveće kompanije na svetu, da im čistite kancelarije, pružate računovodstvene usluge, održavanje računara… Mi razvijamo tehnologije, usavršavamo njihove centralne („core“) proizvode. Tako privlačimo prvoklasne investitore, koji ne gledaju ni zemlje, ni regione, već isključivo globalno tržište. 

Ako dobro razumem, deo te investicije nije samo za razvoj HTEC-a, zapošljavanje novih ljudi, već planirate i da je koristite za akvizicije drugih firmi?

Tako je, već smo akvizirali dve kompanije pre ove investicije, planiramo da uđemo u saradnju sa još nekoliko. Imamo konkretan plan akvizicija koji se tiče desetak država. Ove godine ćemo privesti kraju barem nekoliko takvih projekata. 

Da li smete da govorite o potencijalnim kandidatima?

Apsolutno ne (smeh).

Možemo li onda da pričamo o širem planu, koja je strategija na globalnom, a koja na regionalnom nivou?

Nastavićemo da unapređujemo naše globalno prisustvo. Naše sedište je u San Francisku, sada otvaramo kancelariju u Njujorku, upravo smo otvorili kancelariju u sjajnom delu Londona, koju popunjavamo dizajnerima, timovima zaduženim za prodaju i marketing. Proširićemo se ove godine u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji, u skandinavskim zemljama… Verovatno ćemo otvarati predstavništva i u drugim velikim američkim gradovima. Da li će ih biti deset ili 15 gradova – videćemo.

A planovi u regionu? Da li planirate proširenje timova koji su ovde, na Zapadnom Balkanu? Da li to posmatrate kao neophodno, ili je vaša strategija sada usmerena ka Zapadu?

Strategija uvek ide u dva pravca, dakle širenje na tržištima gde se nalaze naši klijenti, ali bih rekao da je barem podjednako važno širenje u centralnoj i jugoistočnoj Evropi. Kao i svaka dobra kompanija, uvek smo gledali gde su najbolje prilike, mislim da smo sad najveći igrači u Srbiji, a pre nekoliko godina se stvorila i prilika da odemo u BiH. Približavamo se brojci od 80 zaposlenih u Severnoj Makedoniji, a tamo smo počeli sa radom prošlog leta. Sada zapošljavamo u Mađarskoj, Rumuniji, uskoro letim u Varšavu, pa ću obilazati poljske gradove. To će nam omogućiti da proširimo bazu talenata. 

Naši koreni su ovde, naš menadžment odavde posluje i regrutujemo najbolje – ne da bi imali lep posao i šefa u Njujorku, s kojim ćete se viđati onlajn svake druge nedelje. Tim je ovde, strategija se ovde formuliše, a energija ljudi iz ovog dela sveta se ne može reprodukovati bilo gde na svetu. 

Vratio bih se na reči „core“ koje ste spomenuli , po tome ste prepoznatljivi. Kao što i sami znate, lokalna tehnološka zajednica je obično usmerena na outsourcing. Šta ovaj region može da ponudi u najinovativnijim oblastima?

Verujemo da najbolji inženjeri zaslužuju da rade na najboljim projektima. A najbolje projekte dobijate radeći sa najboljim kompanijama. To nije lako, nije uvek „san“ da radite sa njima, zahtevno je i nema prostora za grešku. Ali lokalnim inženjerima dajemo priliku da rade sa njima, sa njihovim najsofisticiranijim i najvažnijim tehnologijama i to na način da sa njihovim timovima učestvuju u donošenju tehnoloških odluka, što im omogućava profesionalni rast. 

Recite nam nešto o vašem portfoliju digitalnih proizvoda?

Ono u čemu smo veoma napredni je mogućnost da razvijamo „embedded” sisteme, to je ipak različito od razvoja veb aplikacija. Kada neko razvije uređaj, on mora da napravi i platformu koja se sa njim povezuje, a nas izdvaja to što možemo da uradimo obe stvari. 

Imamo milion projekata, kompaniju Marani koja je tražila način da napravi mobilni CTG uređaj. To je veoma teško uraditi. A mi smo imali već razvijenu tehnologiju koja je bila u stanju da to postigne – i uređaj i platformu. U saradnji sa najprestižnijim američkim istraživačkim organizacijama smo razvijali medicinske uređaje za lečenje post-traumatskog stresa koji se ugrađuju direktno u mozak i kičmu.  Mi smo bili jedini koji su mogli dovoljno brzo da zadovolje njihove potrebe. 

Logistika je oblast u kojoj imamo velike uspehe, digitalizovali smo treću po veličini globalnu pomorsku transport kompaniju, pratimo 8.000 brodova u realnom vremenu. 

Nekada im je trebalo četiri sata da daju ponudu brokeru, što sada mogu da učine za dva minuta, a da istovremeno dobiju informacije o konkurenciji, jer pratimo i njihova plovila. Njihove cene izračunavamo i primenom veštačke inteligencije. Mogu o tehnologiji da pričam ceo dan, ali zapravo je važnije kako klijentima rešavamo veoma konkretne probleme.

Na čemu rade lokalni timovi? Pošto naši tehnički fakulteti imaju odeljenja različite veličine, nivoe ekspertize…?

Ima ljudi koji samo gledaju kolika je plata, ali najbolji talenti koji će najviše napredovati, žele da razvijaju nove tehnologije i poslovanje. Ima mnogo firmi koje imaju izvanredne mogućnosti, ali se bave kreiranjem aplikacija, jednostavnim projektima, iznova i iznova. A naši klijenti su u najrazvijenijim ekonomijama sveta i lokalni timovi upravo traže tu priliku za razvoj. Ne treba da dođete u HTEC i postanete programer, ne, vi dođete kao programer i posle tražite specijalizaciju. Ne samo da ćete imati karijerni put, nego ćete dobiti i podršku na tom putu. Ako želite da naučite da vodite tim od 300 ljudi koji opslužuje Fortune 100 kompaniju, postoji put ka tome. Sada smo dovoljno veliki da možemo da ponudimo najveću lepezu karijera. Prošle nedelje sam gledao, mislim da ćemo u predstojećim mesecima unaprediti 300 ljudi. Time ne može da se pohvali mnogo kompanija. 

Kako vaše poslovanje deluje na ostatak domaćeg poslovnog ekosistema? Sigurno postoje firme koje se osećaju ugroženo, a postoje i sumnje da moramo da se specijalizujemo za konkretnu tehnologiju, kao što je blokčejn, da ne bi zauvek ostali podizvođači za velike svetske kompanije.

To je varka. Ako se, na primer, Srbija ograniči samo na blokčejn – šta će se desiti ako se kripto sistem uruši? Snaga lokalnih univerziteta nije u tome što proizvode dobre kripto-programere, već to što imaju veoma rigorozne inženjerske programe. Nije slučajnost što istočna, centralna, jugoistočna Evropa prave najbolje inženjere. To nije pitanje genetike, već rigoroznosti obrazovnog sistema. Ovo su zemlje koje imaju jake matematičke osnove. 

Imate fakultete koji pažljivo biraju ljude, pažljivo ih usmeravaju. Ne tražimo ljude koji su specijalizovani kad izađu sa fakulteta, već ljude koji su naučili da razmišljaju i rešavaju probleme. Ako je neko i dalje na fakultetu i kod nas stažira, ohrabrujemo ih da završe školovanje, iako bismo koliko sutra mogli da ih zaposlimo. U suprotnom im činite medveđu uslugu, postaju isuviše specijalizovani, bez diplome, što znači da im je karijera unapred određena. A nama je potrebna osoba koja može da radi četiri različite stvari. Svako ko je iole učio ekonomiju će vam reći da je diversifikacija najvažnija. Ono što drugi vole kod inženjera iz Srbije jeste to što su dobri inženjeri – ne to što su dobri u ovoj ili onoj oblasti, već što su dobri u rešavanju problema. 

Vi u ovom regionu imate mentalitet usmeren na rešavanje problema. To nemate u drugim delovima planete. U SAD se školuje oko 400.000 inženjera godišnje, potreba je za četiri miliona godišnje. Taj problem je generacijski i neće nestati. Savet: postanite dobar inženjer, ne ekspert u jednom domenu na samom početku karijere. 

Da li vaša kompanija sarađuje sa državnim ili obrazovnim institucijama?

Apsolutno. Razvijamo programe sa njima. Kada odem u neku zemlju, pre nego što razgovaram sa ministrima ili kancelarijama za privlačenje investicija, pogledamo njihove obrazovne programe. Zato što želimo da se povežemo sa zajednicom. Ne želimo da budemo kompanija koja samo zapošljava inženjere, želimo da pomognemo razvoj vrhunskog ekosistema i damo ljudima priliku da rade po svojim uslovima. 

Da li trenutno razvijate nove programe sa srpskim fakultetima?

Imali smo već nekoliko sjajnih istraživačkih projekata sa fakultetima u Srbiji, a sada radimo na mnogo sveobuhvatnijoj platformi za saradnju sa akademskom zajednicom. Upravo pregovaramo sa Elektronskim Fakultetom u Nišu o mogućoj saradnji u realizaciji projekta „Centar za bio-medicinsko inženjerstvo“. Kao kompanija koja pruža kontinuiranu podršku inovacijama i kroz svoj rad promoviše aktivnu saradnju nauke i struke, spremni smo da pomognemo obrazovnim institucijama. Jedna od tajni našeg uspeha jeste što smo ovde lokalna kompanija, a tako se i ponašamo. Da, sedište jeste u San Francisku, tamo su i najveći klijenti, ali smo kompanija koja je srcem i dušom u ovom regionu. 

Govoreći o vašem dvadesetogodišnjem iskustvu u regionu, kakvo je vaše viđenje lokalne biznis zajednice?

Ako govorimo o delu ekosistema koji je u ranoj fazi razvoja, i dalje ima mnogo prostora. Predivna stvar je što je za preduzetništvo potrebna odlučnost. Ovde imate takav mentalitet, ljudi koji pokrenu startap se ne predaju, iako bi možda zarađivali pet puta više novca radeći u inostranstvu. Takav mentalitet nije uvek dobar u biznisu, ali u startapima jeste. Imate dobru klimu, potrebno je još malo „sunca i vode“ kako bi stvari počele da rastu.