Poslednji pravi boem, tako su opisivali italijanskog umetnika koji je u Pariz došao da uči slikarstvo i uživa u ljubavnim avanturama. Bio je zavisnik od kokaina, alkohola, hašiša, opijuma, možda najviše od žena. Teškog temperamenta, nasilan pod dejstvom droga, senzualan na platnima, šarmantan i arogantan, Modiljani je ukrstio tekovine duge tradicije slikarstva i skulpture sa novinama koje je doneo XX vek
Od samog rođenja, dečaka koji će postati kontroverzna ličnost pariske umetničke četvrti prate neverovatne priče. Njegova je nekad dobrostojeća porodica osiromašila toliko da su u trenutku dok se Amedeova majka porađala u kući bili sudski izvršitelji. Srećom, zakon je bio takav da je štitio imovinu trudnica, te sve što je u momentu zaplene bilo na postelji porodilje nije moglo da padne u ruke poveriocima. Sve porodične dragocenosti prenesene su na krevet Amedeove majke Eženi i tako bile spasene, a porodica bar malo osigurana.
Amedeo Klemente Modiljani rođen je jula 1884. u italijanskom lučkom gradu Livornu. Bio je najmlađe dete svojih roditelja i od ranog detinjstva veoma bolešljiv. Sa jedanaest godina oboleo je od zapaljenja plućne maramice i mada se sa bolešću izborio, nikad se sasvim nije oporavio. Nevolje sa zdravljem nosio je Amedeo kroz ceo život, na njih se uglavnom ne obazirući, već se trudeći da svoju glad za prijatnošću utoli po svaku cenu. Dajući sve od sebe da osnaži svog osetljivog sina, Eženi ga je vodila na putovanja čiji je cilj bio da mu poprave zdravlje. Ipak, Amedeo je putovanja u Napulj, Rim, na Kapri video kao mogućnost da ostvari svoju potrebu za avanturom. Postati slikar i zavodnik to je bila njegova ambicija od rane mladosti.
Nakon školovanja u rodnoj Italiji, Modiljani dolazi u Pariz, grad svetlosti i centar svetske umetnosti. Tu počinje da gradi imidž i živi svoj san. Tamnoput, elegantan, obučen kao princ, sa crvenim šalom koji mu je padao preko sakoa od somota, postao je poznat boemskim krugovima i lepim ženama. Nižu se nebrojene avanture, neke od njih sa poznatim damama.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
