Potisnuta osnovna nadležnost Ustavnog suda

Broj ustavnih žalbi koje građani podnose Ustavnom sudu Srbije, u nameri da zaštite svoja prava, raste iz godine u godinu ali, s druge strane, broj žalbi koje Ustavni sud usvoji i ustanovi povređena prava građana – upadljivo opada. Istovremeno, osnovna nadležnost Ustavnog suda, ocena ustavnosti i zakonitosti, potisnuta je u drugi plan i gotovo neprimetna u praksi Suda.

Ovo je deo zaključaka studije Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) „Odnos Ustavnog suda i sudske vlasti – stanje i perspektive“, koju su izradili profesori ustavnog prava i istaknuti pravnici, članovi ovog strukovnog udruženja, analizirajući rad ovog Suda od 2014. do 2018. godine.

Ustavna žalba je najčešća pravna forma kojom se građani i institucije obraćaju Ustavnom sudu i ona, u proseku, čini 95% svih predmeta ovog tela. Ipak, više od četiri petine tih predmeta, a u 2018. godini to je čak devet desetina, Ustavni sud odbacuje, tj ne uzima dalje u razmatranje i odlučivanje, čime je ona postala nedelotvorno pravno sredstvo, kaže se u ovoj analizi. 

Advokat Slobodan Beljanski, potpredsednik CEPRIS-a, koji je, u okviru ove studije analizirao odnos Ustavnog suda i sudske vlasti, objašnjava da je ustavna žalba i poslednje pravno sredstvo u nacionalnom zakonodavstvu i uslov da se podnosilac žalbe obrati Evropskom sudu za ljudska prava. 

Nastavak teksta možete pročitati u 67. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.