Vesti iz izdanja

01.04.2024. 04:58

Štampano izdanje

Autor: Bogdan Petrović

Potražnja za električnim vozilima jenjava

Mali domet, skupa kola i delovi

Foto: Pixabay

Nesumnjivo je da električni automobili imaju čitav niz prednosti u odnosu na klasične, pre svega u tome što nemaju nikakve emisije gasova (mada njihov proizvodnja i reciklaža nisu nimalo ekološke), ali istovremeno imaju i velika ograničenja. Za imućne ljude koji imaju mogućnosti punjenja u garaži i koji automobil koriste isključivo u gradskim uslovima, električni automobil je idealno rešenje.

Zamena automobila koji koriste motore sa unutrašnjim sagorevanjem sa električnim automobilima (EA) je jedan od ključnih ciljeva „zelene agende“. U idealnom scenariju, kada se „dekarbonizuje“ proizvodnja struje, pri korišćenju električnih automobila neće dolaziti do emisija ugljendioksida (koji sam po sebi nije štetan za ljude) kao i raznih štetnih čestica koji su uzrok zagađenja životne sredine.

Evropska unija (kao i 12 država u SAD) donela je odluku o zabrani uvođenja novih vozila koja imaju motore sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. godine. Ta mera je trebalo da motiviše proizvođače vozila da preorijentišu proizvodnju, a i da ukaže potrošačima da treba da se prilagode novim okolnostima.

Posle početnog entuzijazma, u kome je došlo do naglog proboja električnih automobila na tržištu, u proteklih godinu dana primetan je pad tog entuzijazma.

Tesla gubi na vrednosti

Simbol razvoja električnih automobila je kompanija Tesla. Kompaniju je kao startap osnovao ekscentrični preduzetnik Ilon Mask 2003. godine.

Na početku rada kompanija Tesla je imala ogromne probleme i došla je na ivicu bankrota; od propasti ju je spasio 2009. godine povoljan zajam od 485 miliona dolara od Obamine administracije.

Kompanija Tesla je u međuvremenu rešila velike probleme i zahvaljujući euforiji na berzi izazvanoj naglim i uspešnim rastom kompanije, u jednom trenutku je vredela više nego svi ostali proizvođači automobila zajedno. Ilon Mask je postao najbogatiji čovek na svetu, ali je u poslednjih nekoliko meseci izgubio tu „titulu“ kada je došlo do pada akcija Tesle na berzi, mada je i dalje jedan od najbogatijih ljudi.

Na početku rada kompanija Tesla je imala ogromne probleme i došla je na ivicu bankrota; od propasti ju je spasao 2009. godine povoljan zajam od 485 miliona dolara od Obamine administracije.

Kompanija Tesla je uspela da vrati zajam i pre roka, ali je nastavila da koristi državnu pomoć na više načina. Samo u Kaliforniji, dosad je dobila od države 3,2 milijarde dolara direktnih i indirektnih subvencija (na primer, kupcima se odobrava bespovratna subvencija od 7.500 dolara po kupljenom automobilu), a ukupna suma koju je dobila, znatno je veća.

Kompanija je ubrzano rastla između ostalog i zato što su veliki proizvođači automobila bili nespremni da ulažu u električne automobile, čime su ostavili„otvorena vrata“ da startap kao što je Tesla uzme deo kolača. U početku, kompanija Tesla je važila za nepouzdanog (ali „fensi“) proizvođača koji uvek kasni; posle preležanog niza „dečjih bolesti“, pre svega zahvaljujući tome što je obećavala „ekološki svesnim“ kupcima nultu emisiju gasova, uspela da postane jedna od najvrednijih kompanija na svetu.

Njena trenutna vrednost na berzi je oko 540 milijardi dolara. Sve do kraja 2019. godine, vrednost akcije Tesle nije prelazila 20 dolara, da bi skočila na preko 400 dolara krajem 2021. godine; u tom trenutku vrednost kompanije je dostiglafantastičnih 1.250 milijardi dolara.

Te cifre su teško mogle da se opravdaju finansijskim pokazateljima kompanije, koja je 2023. godine imala godišnji obrt od svega 94 milijarde dolara uz neto dobitod 15 milijardi dolara, ali je vrednost kompanije odražavala očekivanja investitora na berzi da će nagli rast tržišta električnih automobila dugo trajati, a da će Tesla i dalje biti vodeći proizvođač.

Proizvođači precenili tražnju

Posle meteorskog proboja Tesle, pritisnuti najavama regulative koja zabranjuje proizvodnju novih motora sa unutrašnjim sagorevanjem, skoro svi proizvođači automobila su počeli sa proizvodnjom EA.

A onda se u proteklih godinu dana dogodilo nešto što proizvođači nisu očekivali: potražnja za električnim automobilima bila je manja od njihovih očekivanja.

Jednostavno, njegovo veličanstvo „kupac“ je postao manje zainteresovan za investiciju u kupovinu električnog automobila. Za to ima više razloga, od kojih je najznačajniji nefleksibilnost EA za vožnju na dužim relacijama, nedovoljno razvijena mreža punjača i sporo punjenje. Razloga za smanjeni entuzijazam kupaca ima dosta: EA su u startu skuplji oko 20% u odnosu na slične automobile sa klasičnim motorima, troškovi osiguranja automobila su znatno veći (ukoliko se ošteti baterija ona se mora menjati, a njena cena je pola cene novog automobila),brže gube vrednost na tržištu kao polovni nego drugi automobili, a kako su i 20% teži od klasičnih automobila, potrebne su veće i skuplje gume koje se brže troše.

Električni automobil se pokazao kao veoma dobar pre svega za kupce koji žive u porodičnim kućama, ili imaju garažu i automobil koriste za gradsku vožnju. Takvi korisnici nemaju nikakav problem sa ograničenim dometom i automobil mogu da pune kada je cena struje niska; njima je trošak po pređenom kilometru znatno nižinego kod običnih automobila.

Njihove prednosti naglo splašnjavaju ukoliko ljudi žele automobile da koriste na dužim relacijama. Prosečan domet automobila u praksi je manji od deklarisanog; grejanje zimi i hlađenje leti dodatno crpe baterije. Cena punjenja strujom na eksternim punjačima je znatno viša nego u kućnim uslovima, a što je punjač brži, cena struje iz njega je viša. Najveći problem je što za punjenje automobila treba odvojiti mnogo vremena, što utiče na znatno duže putovanje, mreža punjača i dalje je premala i pored državnih subvencija za otvaranje novih punjača.

Proizvođači odustaju od (pre)ambicioznih planova

Prodaja EA doduše i dalje raste, ali ispod očekivanja ključnih ljudi iz autobiznisa. Još prošlog leta dileri automobila u SAD su upozorili proizvođače električnih automobila da su počeli da gomilaju zalihe neprodatih vozila. Ford, Folksvagen, Dženeral motors i drugi proizvođači su reagovali odlaganjem novih projekata ili smanjivanjem planiranih kapaciteta. Čak je i Ilon Mask morao da prizna da tražnja polako jenjava, pa je i kompanija Tesla projektovala usporeni rast u ovoj godini.

Ford je smanjio investicije u električna vozila za čak 12 milijardi evra, što će odložiti lansiranje nekoliko novih modela, dok će povećati ulaganja u proizvodnju hibridnih vozila. Gubitak te kompanije u sektoru električnih automobila bio je 4,7 milijardi dolara u prošloj godini, dok ove godine projektuju gubitak između 5 i 5,5 milijardi dolara.

Promašaji u proračunu potražnje za novim vozilima u autoindustriji doveli su proizvođače u situaciju da neki njihovi pogoni rade sa polovinom kapaciteta, što direktno povećava troškove.

I korporativni sektor koji je prebrzo kupovao električne automobile, trpi posledice. Najgore je prošla velika rentakar kompanija Herc, koja je u zanosu tranzicije na električni pogon kupila flotu od čak 100.000 automobila „tesla“. Ispostavilo se da njihovi korisnici baš i ne vole da rentiraju električna vozila

I korporativni sektor, koji je prebrzo kupovao električne automobile, trpi posledice. Najgore je prošla velika rentakar kompanija Herc, koja je u zanosu tranzicije na električni pogon kupila flotu od čak 100.000 automobila tesla. Ispostavilo se da njihovi korisnici baš i ne vole da rentiraju električna vozila upravo zbog male autonomije kretanja, kao i da su troškovi popravki veći nego što su očekivali, pa su u kompaniji odlučili u januaru da uz gubitak od 245 miliona dolara prodaju 20.000 automobila. Direktor kompanije je sredinom marta podneo ostavku, upravo zbog fijaska sa električnim automobilima.

Dodatni udar proizvođačima nanela je nemačka vlada, koja je krajem decembra prošle godine bez ikakve najave ukinula subvencije jer je bila prinuđena na hitne uštede u budžetu, usled odluke Ustavnog suda da ograniči rashode mimo redovnog budžeta.

Jedina velika automobilska kompanija koja tvrdoglavo odbija tranziciju ka proizvodnji električnih automobila je Tojota. Ta kompanija se orijentisala na proizvodnju hibrida, kao načina da se smanje emisije gasova (ali ne i ukinu) uznajmanje remećenje navika potrošača. Predsednik Tojote Akio Tojoda primetio je krajem prošle godine sa velikim zadovoljstvom da su „ljudi konačno shvatili realnost“. Podaci iz prošle godine pokazuju da je Tojoda (bar za sada) bio u pravu kada je odbio da uloži novac u proizvodnju električnih modela, jer je prodaja hibrida prošle godine pretekla prodaju električnih automobila u SAD.

Pobuna protiv „silovanja“ električnih automobila

Nekoliko hiljada prodavaca automobila u SAD je pokrenulo kampanju da predsednik Bajden „omekša“ postojeće propise koji „teraju“ proizvođače da prodaju što više električnih automobila.

I u EU jača kampanja za odlaganje roka za prestanak proizvodnje motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Istraživanje u kome je učestvovalo 15.000 građana Nemačke, Poljske i Francuske pokazalo je da je ta mera najnepopularnija od celokupne „zelene agende“, koja se inače raspala kada je u pitanju poljoprivreda.

Pritisak da se ta zabrana ukine ili prolongira raste, pa je tako nemačka stranka hrišćanskih demokrata (iz koje dolazi predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen) nedvosmisleno je zatražila ukidanje te mere.

Predstojeći izbori za Evropski parlament po svoj prilici će dovesti do jačanja radikalno desnih stranaka kojima je „zelena agenda“ sporna u svim delovima, a posebno oko zabrane klasičnih automobila. Za 2026. godinu je predviđena „revizija“ te odluke u parlamentu i njen ishod nije nimalo izvestan, što je već počelo da izaziva uzbunu kod lobista „zelenih tehnologija“.

Realnost ispred iluzija

Nesumnjivo je da električni automobili imaju čitav niz prednosti u odnosu na klasične, pre svega u tome što nemaju nikakve emisije gasova (mada njihov proizvodnja, a i reciklaža nisu nimalo ekološke), ali istovremeno imaju i velika ograničenja.

Za imućne ljude koji imaju mogućnosti punjenja u garaži i koji automobil koriste isključivo u gradskim uslovima, električni automobil je idealno rešenje.

Očigledno je da su u prvom naletu upravo takvi kupci požurili (i uz dobre subvencije) da kupe električne automobile. Ali to je samo jedan segment tržišta i to ograničen; automobil predstavlja najvećem broju potrošača ne samo prevozno sredstvo u gradu, već žele da ga koriste i za putovanja. Zato je i bilo logično očekivati da će balon naglog rasta prodaje električnih automobila početi da splašnjava. Sve dok autonomija električnog automobila ne dostigne bar 700-800 kilometara, teško je očekivati da će oni biti prihvaćeni u najširoj populaciji, pa čak i da se u dogledno vreme umnogostruči mreža punjača.

Sve dok autonomija električnog automobila ne dostigne bar 700-800 kilometara, teško je očekivati da će oni biti prihvaćeni u najširoj populaciji, pa čak i da se u dogledno vreme umnogostruči mreža punjača

Direktive Evropske unije ili akti američkog predsednika ipak ne mogu da nateraju potrošače da tek tako usmere (veliki) novac na električne automobile. Smanjen rast prodaje EA je samo jedan od problema evropske i američke autoindustrije, jer njih očekuje i velika borba sa kineskim proizvođačima EA; nedavno je kineski proizvođač BYD pretekao Teslu po proizvodnji automobila.

Brojni izazovi tek predstoje za zapadnu autoindustriju, ali je utisak da će politika državnog forsiranja električnih automobila morati da doživi ozbiljnu reviziju.

 

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.