BOS PO TRNJU
Šta je uistinu značila poseta predsednika Srbije Parizu i prijem u Jelisejskoj palati?
Trebalo bi raditi na tome da se dođe do pune ravnopravnosti, ali ne smemo zanemariti ni ekonomski faktor, jer se pokazalo da ekonomska razvijenost zemalja direktno utiče na to koliko ima žena u IT industrijama
Da bi žene bile angažovanije i ravnopravnije u digitalnoj ekonomiji neophodna je, ne samo sistemska podrška države, već i društva u celini, a posebno porodice koja će hrabriti devojčice u najranijem periodu obrazovanja da se profilišu u IT oblasti, istaknuto je na Forumu „Digitalna rodna ravnopravnost” koji su organizovali Business Info Group i Fridrih Ebert fondacija.
Najnoviji podaci Eurostata pokazuju da je učešće žena profesionalaca u Srbiji u informaciono-komunikacionim poslovima u 2018. godini bilo 19 odsto, što je malo iznad proseka Evropske unije od 17 odsto. Kako sledi iz istraživanja, taj udeo najmanji je u Mađarskoj (9 %), Češkoj (10 %) i Grčkoj (11 %), a najviši je u Bugarkoj (28 %), Litvaniji (25 %) i Rumuniji (24 %).
Komentarišući ovu statistiku, Jelena Bratić iz Majkrosofta Srbija smatra da situacija kod nas nije toliko loša, ali da svakako i dalje ima prostora za unapređenje.
„Treba osnažiti ženski deo populacije da nastavi sa obrazovanjem, a statistika Eurostata pokazuje da su ovo ohrabrujući rezultati, što daje prostora za razvijanje. Majkrosoft razvojni centar je prepoznao da je od izuzetnog značaja osnaživanje i podrška devojčicama i devojkama prilikom prelaza iz osnovne u srednju školu i iz srednje škole na fakultet“, navodi Bratićeva.
Ona dodaje da je takav vid podrške važan radi kasnije regrutacije devojaka u IT sferu kako bi postale programeri i kako bi radile u proizvodnji softvera.
Bratić je istakla da Microsoft razvojni centar osnažuje žene kako ne bi ispustio 50 odsto populacije, navodeći da su nam neophodni kvalitetni kadrovi, kako muški, tako jednako i ženski.
„Ako u tom pogledu prepoznanjemo samo muškarce, propuštamo jedan veliki deo populacije. Takođe, prepoznato je da su timovi u kojima ima žena produktivniji i efikasniji i zato je važno i njih ravnopravno uključiti u rad“, objašnjava Bratić.
Ljiljana Lončar, savetnica potpredsednice Vlade Srbije za rodnu ravnopravnost istakla je da bi trebalo da budemo zadovoljni što se segregacija između žena i muškaraca u ovoj sferi smanjuje, ali da je neophodno kontinuirano raditi na smanjivanju rodnog jaza koji postoji.
Nastavak teksta možete pročitati u 61. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
