Nikolu Džaletu, tridesetjednogodišnjeg teniskog trenera, jedno putovanje u Ameriku nateralo je da zaviri u kuhinju i tamo već pet godina provodi slobodno vreme praveći popularne torte sa staklenom glazurom (mirror glaze).
Rodio se u Srbiji, ali je detinjstvo proveo u Libiji, gde je njegova porodica radila. Sa 10 godina vraća se u Srbiju zbog tenisa, koji je igrao do svoje dvadeset pete godine. Trenirao je sa Đokovićem i Zimonjićem, bio sparing partner Fed kup reprezentaciji i Jeleni Janković na turnirima. Prvo je povremeno krenuo da zamenjuje prijatelje na časovima tenisa, nakon toga kreće da radi u teniskom centru Đukić, a u TC Novak je već tri godine.
„Sve je počelo kada sam se jednom vratio iz Amerike. Tamo imaju neke rolnice sa cimetom kojih kod nas, pre jedno četiri godine, nije bilo. Nisam znao jaje da skuvam, ne preterujem kada to kažem. Našao sam recept za te rolnice na internetu i kao – da pokušam da napravim. Mislio sam da neće uspeti, međutim, uspeli su i testo i glazura za rolnice. Oduševio sam se kako sam ni od čega uspeo da napravim nešto.“
Na svaka dva-tri dana je pravio neke kolače kojih nije bilo kod nas: braunis, američke perece, lava kolač, a nakon godinu dana napravio je prvu tortu čizkejk Njujork stajl. Torte sa staklenom glazurom primetio je na društvenim mrežama.
„Posle istraživanja i prevođenja (recepata) sa engleskog, francuskog i italijanskog, naučio sam da ih pravim. Tada to nije bilo to, kao sada, ali izgledalo je okej i ukus je bio fin. Prijateljima se svidelo kako sam pravio, počeli su oni da naručuju, pa njihovi prijatelji i krug se proširivao. Od hobija je nastao takoreći drugi posao. Ali sve je i dalje sa uživanjem.“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
