Knjige daju nova i šire stara znanja, ali time često i negiraju i preinačavaju ona koja smo imali, razarajući predrasude, stereotipe i prećutkivanja o značajnim ljudima i događajima
Slutnja smrti kralja Aleksandra Obrenovića
*Noćima je, kaže, sanjao vojsku, oficire, uperene puške, pucnjavu, vatru, kuršume, krv, rane i izrešetana mrtva telesa
Pera Todorović, izvorni Pašićev radikal, osuđen na smrt zbog učešća u Timočkoj buni pa pomilovan. Borac, i novinar u Srpsko-turskim ratovima, izdavač brojnih listova i pisac nekoliko knjiga. U obimnoj knjizi, koja je početkom prošlog veka imala veliku popularnost „Ogledalo – zrake iz prošlosti“ Todorović se seća mnogih važnih događaja u briljantnim i jasnim pričama. Iz obnovljenog izdanja sa predgovorom Latinke Perović, što su ga izdali danas nepostojeći BIGZ i Medicinska knjiga, biramo delove iz one što se zove „MRAČNA SLUTNJA!.. (Jedna uspomena s puta kralja Aleksandra)”.
Maj je1900. Novi kralj obilazi Timočku krajinu i polaže temeljac za artiljerijske kasarne u Zaječaru. Počinjemo zapažanjem o „povratku“ u Zaječar posle 17 godina u pratnji sina onog koji je deo saboraca Perinih dao streljati pod brdom Kraljevica, blizu tog „temeljca“.
A nastavljamo scenom slutnji i predskazanja tokom svečanog „kraljevskog ručka“ na imanju oca Đorđa Genčića, tada ministra Aleksandrovog, a potom zaverenika protiv njega. I evo šta piše „kolega“ Todorović.
Ali kakva ogromna razlika! 1883. god. dolazim u Zaječar okovan u teške lance i namenjen smrti; dolazim da tu budem suđen i na smrt osuđen!
Sada pak, 1900, godine, dolazim slobodan, dolazim u gospodskom fijakeru, u pratnji dva kralja srpska, koje dočekuje gruvanje topova, zvonjenje zvona i burno klicanje vesela i razdragana naroda.
* * *
Gledao sam ono pusto polje… Da sam ja tu bio streljan, sad se ni mene ne bi niko više sećao!
… Ja se trgoh i čuh reči: „Hodi amo! hodi brže; Kralj te zove!“…
Čisto preplašen, ja potrčim i ugledam kralja, gde se već bio krenuo. …Ja mu priđem. On me pogleda nekako čudno, bar meni se tako učinilo i upita:
…Ovde pod Kraljevicom streljani su neki radikali, zbog zaječarske pobune!… Gde je to mesto?
Vrlo uzbuđen ja odgovorim, da ne znam baš tačno, ali biće da je ovde, gde će se sad podići ova nova kasarna.
A tada ste i vi bili osuđeni na smrt? Tu su trebali i Vas da streljaju?
Jest Veličanstvo!… Ali hvala Nj. V. Kralju Milanu, on mi je poklonio ćivot!…
Ko je vršio streljanje? Žandarmi, ili stajaća vojska?… Jesu li oficiri prisustvovali streljanju? Da li je to vršeno pod njinom naredbom?
Ja zaustih da kažem šta sam znao… Neka sad!… Večeras, ili sutra videćemo se!… Vi ćete biti ovde!… Imaću da vas nešto upitam!…
* * *
Kralj je bio neobično raspoložen, i veselo se razgovarao, prilazeći od grupe do grupe. Ja sam stajao malo podalje u strani, i u razgovoru sa snahom g. Genčića, gledali smo kolo kako igra.
…Ne zastajući, kralj me upita jesam li ja igrao, i da bih mu odgovorio, ja i sam pođoh za njim…Tako se otpočela jedna mala šetnja koja je trajala jedva 15-20 minuti, ali koje se ja posle 29. maja češće sećam, i nikad je zaboraviti neću!…
Kralj je koračao polako i mestimice je zastajao…Na jedared kralj zastade i reče: Dakle, sad smo tu, pod vašom Kraljevicom!… Je l te? Kraljevica je i vaša? I vi ste tu imali da ostavite kosti svoje!…
Tako je bilo udešeno, Veličanstvo! Ali, blagodareći kralju ocu, tako nije izvršeno!… Nije se ispunila želja dušmanska!
Na ove moje reči kralj se grohotom nasmeja.
Ha, ha, ha!… „Blagodareći kralju ocu“… … „Nije se ispunila želja dušmana!“… To je baš zaista vrlo smešno, g. Pero?!.. Pa ko vam je sad ovde ušman a ko dušman… To je tako! ali kažite mi onda, kome to imate da blagodarite, što ste uopšte došli pod Kraljevicu? Što ste doterali do koca!… Da nije i to zasluga kralja oca?!… A?…
… No Kralj Aleksandar kao da je opazio moju zabunu. On se opet grohotom nasmeja i reče živo!…
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
