Radost darivanja vrednija od materijalnog  

Kupovina garažnog mesta i renoviranje stambenog prostora su me koštali živaca, ali vredelo je svake pare 

Da li se sećate na šta ste potrošili svoj prvi honorar/zaradu?

Moja prva zarada bila je kada sam imala 14 godina, po završetku osmog razreda osnovne škole, tokom letnjeg raspusta, kada sam prodavala sladoled. Ne sećam se jasno, ali verujem da sam je na sladoled i potrošila. Ili to ili na neki dezodorans ili komadić garderobe. Bile su to nesrećne devedesete, a mi tadašnji klinci svega željni.

Plaćate li radije gotovinom ili karticom?

Karticom jer je praktičnije, brže, više higijenski, imam bolji uvid u stanje na računu i jer generalno ne volim miris „novca u rukama“.

Na šta biste potrošili i poslednji dinar?

Na gorivo, da mogu da se svuda prevezem i tako uštedim vreme. Na internet, kako bi mi u svakom trenutku informacije bile dostupne. Jer, sloboda, pokret, obaveštenost i komunikacija su sve. Mada, moram priznati, i na poklone. Sreća i radost onih koji bivaju darivani, vredi više od bilo koje materijalne stvari.

Da li imate neki „trik“ za uštedu?

Šta to beše štednja? Evo, na primer, uzela sam odavno stambeni kredit i tako štedim sama od sebe novac koji „unapred“ zadužim i potrošim. Za drugačiji vid štednje ne znam osim te i možda eventualno plaćanja raznoraznih osiguranja, pa da tako „preventivno“ štedim. Oduvek sam se divila štedišama koji u svakom trenutku izvuku „adut iz slamarice“.

Kada treba da prištedite, čega se prvo odreknete?

Putovanja. Možda zato i ne štedim „tradicionalno“, kako sebi ne bih uskraćivala to istinsko zadovoljstvo koje hrani srce, dušu i um. Od štednje mi je bliže da se baš, baš potrudim i razletim da zaradim, čak i ako me to košta hroničnog umora i nedostatka vremena za privatni život, pa zapnem da radim što više, kako bih to sve i nadoknadila.

Najbesmislenija stvar na koju biste potrošili mnogo novca? 

Na hedonizam – restoran sa lepim ambijentom, dobrom muzikom, po mogućstvu tamburašima, na dobro vino (hranu ostavljam gurmanima sa mnom u društvu jer i nisam baš neki). I, naravno, bakšiš za „svirce“.

Na šta ste dali novac i rekli „vredelo je svake pare“?

Kupovinu garažnog mesta i renoviranje stambenog prostora koje je koštalo živaca, ali vredelo svake pare.

Za šta ste pre govorili da nikada ne biste kupili, a sada je redovno na spisku za kupovinu?

Kao dugogodišnji fan Androida imala sam veliki otpor ka Iphone-u i generalno Apple uređajima jer mi je ceo taj „Stiv Džobs pokret“ delovalo kao elitistički prolazni trend.

Međutim, jedna situacija sa proizvođačem Androida, kojeg ne želim da pomenem, pre nekoliko godina me naterala da kupim Iphone, iz inata, i to je bila odlična odluka pošto je doslovce „kancelarija u malom“, koja mi je za posao neophodna.