Reagovanje Udruženja građana „Dorćol u srcu“ na izjave Jelene Kuzmanović iz intervjua objavljenog u 122. broju časopisa „Nova Ekonomija“  

Reagovanje Udruženja građana „Dorćol u srcu“ na izjave Jelene Kuzmanović iz intervjua

objavljenog u 122. broju časopisa „Nova Ekonomija“

DA LI ĆE GRAD MOĆI DA DIŠE I DA LI ĆE LJUDIMA BITI DOBRO?

Članovi UG „Dorćol u srcu“, ovim putem izražavaju svoje duboko neslaganje sa pojedinim izjavama Jelene Kuzmanović, arhitekte i autorke projekta „Marina Dorćol“, iz intervjua objavljenog u 122. broju časopisa „Nova Ekonomija“.

Naime, u odgovoru na pitanje o smanjenju zelenih površina, Jelena Kuzmanović između ostalog navodi da su dobili uslove više institucija i sve ih obezbedili, te da su u obavezi da obezbede „ukupno 30 odsto zelenila različitih kategorija, od čega 10 odsto u kontaktu sa tlom“.

To je gruba neistina, manipulacija uslovima i obmanjivanje javnosti! Nedopustivo! Radi istinitog informisanja, ukazujemo na sledeće:

• Za potrebe izrade projekta za „Marinu Dorćol“, Zavod za zaštitu prirode Srbije je 29. 6. 2023. izdao uslove zaštite prirode 03 br. 021-2264/2 (kopija u prilogu). Oni su sastavni deo obavezujućih lokacijskih uslova od 25. 9. 2023, i u njima, u tački 6) stoji:

„Планирати минимум 30% зелених површина различитих категорија у контакту са тлом, њихову равномерну заступљеност, целовитост, непрекидност и повезаност у јединствен систем зелених површина града, како би се обезбедили проветреност подручја и повољни микроклиматски услови, обезбедили комфорнији услови средине за живот и рад, саобраћај, и др., а уједно формирале и противпожарне препреке”

Mi, članovi udruženja, ne spadamo u „mnoštvo kritičara najviše zabrinutih da će se zelene površine smanjiti“, kako stoji u jednom od pitanja, niti tim povodom na projekat upućujemo „kritike“! Mi smo konstatovali da je do nezakonitog smanjenja zelenih površina došlo! Pošto se zalažemo za poštovanje zakona, mi na njegovo kršenje ukazujemo i reagujemo! Udružili smo se kako bismo zaštitili i očuvali životne uslove i naš životni prostor, kao i urbanu celinu Dorćola.

Nadahnuto govoreći o projektu i uopšteno o arhitekturi, Jelena Kuzmanović navodi da je „ključno bilo slušati lokaciju, istoriju, tragove koji ne smeju da se izgube“, kao i da „grad treba da diše, da se ljudi u njemu osećaju dobro i slobodno“. Sam projekat govori sasvim suprotno. Sa prvobitno planiranih 70.000 m², kompleks narasta do skoro 200.000 m². Lokacija je uništena betonom. Tlo na kome bi bilo zelenilo u nivou terena ukinuto je izdizanjem podzemnih garaža, kako bi ih bilo što više. Travnjaci su podignuti na 8 m iznad terena. Kulama visokim i do 40 m zaklanja se kulturno nasleđe – spomenik kulture Termoelektrana „Snaga i svetlost“. Grad ne može da diše i ljudi ne mogu da se osećaju dobro uz objekat dug skoro 180 m i visok preko 30 m, koji se proteže paralelno sa rekom. Taj objekat onemogućava svakodnevno strujanje vazduha sa Dunava i provetravanje okoline, koje se dešava čak i u danima bez vetra. On kao bedem razdvaja grad od reke. Na to smo Jeleni Kuzmanović ukazali na javnoj raspravi i zatražili objašnjenje za takvo projektantsko rešenje, ali nam ona objašnjenje nije dala. Osim pomenutog, u projektantskom rešenju smo sagledali još niz problema na koje smo skretali pažnju tokom javnih rasprava, u zvaničnim prigovorima upućenim nadležnim institucijama, kroz medije… Pokazuje se da interes investitora i u ovom slučaju prevladava interes šire zajednice!!!

Zbog svih nezakonitosti u projektu, zbog niza neregularnosti u ostaloj dokumentaciji izrađenoj za potrebe pribavljanja građevinskih dozvola, kao i zbog nereagovanja nadležnih institucija u postupku izdavanja građevinskih dozvola za izgradnju „Marine Dorćol“, podneli smo tri tužbe Upravnom sudu. A zbog sumnji u zloupotrebu službenog položaja i pribavljanja koristi sebi i drugim licima, uz nanošenje štete građanima u okruženju „Marine Dorćol“, podneli smo dve krivične prijave. Sudski postupci su u toku.

Arhitektura kojom se umanjuje zelenilo na tlu, zaklanja spomenik kulture i ka reci podiže bedem, ne može se nazivati „odgovornom arhitekturom“! Na sreću Čeha, ništa od ovoga ne bi bilo moguće u Pragu, na našu žalost, sve ovo se dešava u Beogradu!