Javni dug u ovom trenutku na prvi pogled nije pretnja za Srbiju, ali bi to vrlo brzo mogao da postane. Dinamika rasta i planovi za buduća zaduživanja jasno ukazuju na to. Posebno zabrinjava rast relativno skupljih zaduženja, kao i zaduživanje kod stranih vlada. U prilog tome ide i veoma visok deficit u 2020. i 2021. godini, koji se u potpunosti finansira iz zaduživanja
Javni dug Srbije je krajem oktobra 2021. godine, prema podacima Uprave za javni dug, dostigao nivo od 29,57 milijardi evra. Kada se na to doda negarantovani dug lokalnih samouprava (na kraju avgusta zvanično 280 miliona evra) i negarantovani dug JP Puteva Srbije i Koridora (oko 70 miliona evra), ukupan javni dug opšte države približio se 30 milijardi evra. Računajući u odnosu na bruto domaći proizvod, javni dug je na nivou od 57,1%, što je i dalje na prihvatljivom nivou, relativno posmatrano. Međutim, dinamika i struktura javnog duga, te najave o njegovom daljem rastu, zabrinjavaju.
Dinamika kretanja javnog duga
Krajem 2011. godine javni dug je bio oko 14,8 milijardi evra. To je ujedno i poslednja godina kada je javni dug, relativno posmatrano, bio manji od zakonom utvrđenog maksimuma od 45% BDP. Nakon toga, javni dug počinje da raste velikom brzinom i na kraju 2015. godine dostiže 24,8 milijardi evra, što je rast od čak 10 milijardi evra za samo četiri godine. Istovremeno je rastao i relativan odnos duga prema BDP da bi na kraju 2015. godine stigao na čak 70%. Početkom 2016. godine, dinamika duga počinje da se menja i on se usled rasta BDP smanjuje na oko 52% BDP (kraj 2019. godine). U jednom kratkom periodu 2016-2018. godina, došlo je prvi put od 2008. godine i do smanjenja nominalnog nivoa duga za oko milijardu evra.
Kovid kriza dovela je do nekontrolisane potrošnje koja je nastavljena i nakon pandemije i još uvek traje. Potrošnja je dovela do rasta javnog duga za blizu sedam milijardi evra za nešto manje od dve i po godine. U poređenju sa krajem 2011. godine, javni dug je porastao za oko 15,2 milijarde evra. Istovremeno, BDP je do kraja 2020. porastao za oko 11 milijardi evra, ali su prognoze da će u 2021. godini rast biti značajan, pa bi ukupan nominalan rast BDP u periodu 2011-2021. bio oko 16 milijardi evra. Da rezimiramo, dinamika rasta javnog duga pratila je u potpunosti dinamiku rasta BDP, što se ne može reći da je za pohvalu. Drugim rečima, „bogatiji“ smo za tačno toliko za koliko smo se i zadužili, pa je legitimno pitanje da li smo uopšte i koliko napredovali za ovih 10 godina.
Ako posmatramo po glavi stanovnika, dinamika rasta javnog duga je bila zntno brža. BDP po glavi stanovnika će prema proceni Ministarstva finansija RS na kraju 2021. godine biti oko 7.600 evra, što je rast od oko 56% u odnosu na 2011. godinu. Ako posmatramo rast standarda stanovništva meren kroz BDP po glavi stanovnika izražen kroz paritet kupovne moći, dinamika rasta je slična, tj. standard stanovništva meren na ovaj način porastao je za nešto manje od 50% u periodu od 10 godina. Sa druge strane, javni dug opšte države po glavi stanovnika je porastao sa 2.037 u 2011. godini na 4.355 evra krajem oktobra 2021. godine što je rast od oko 113%. Treba napomenuti i da je za deo ovog rasta „zaslužna“ i demografija. Bez obzira na to, zaključak ove analize je da je prosečna zaduženost stanovništva rasla gotovo dva puta brže nego njegov prosečni standard. Ovaj zaključak stavlja novo svetlo na pitanje o visini javnog duga i dinamiku njegovog rasta.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
