U Srbiji ima mnogo prilika da se pomogne. Toliko je stvari koje treba da se poprave, toliko je prostora za napredak, da se doprinese, stvara i pomaže. Takvih je prilika beskonačno mnogo, bilo da je reč o društvenom, privrednom ili bilo kom drugom angažmanu…
Za besplatne studije na prestižnim univerzitetima u Americi mogu da konkurišu kandidati iz celog sveta. Osnovni uslovi za besplatno školovanje su dobar prosek iz srednje škole, uz brojne vannastavne aktivnosti, kao i to da primanja izdržavaoca ne prelaze iznos od 60.000 dolara na godišnjem nivou. Ukoliko uzmemo u obzir poslednji kriterijum, većina srednjoškolaca iz Srbije mogla bi besplatno da studira. Ako ispunjavaju i ostale kriterijume, preostaje samo ambicija i spremnost da se odvaže na takav korak. U pripremi za to mogu im pomoći nekadašnji i sadašnji studenti američkih univerziteta iz Srbije, a kada studije i upišu, na fakultetu će im se naći pomoć starijih studenata koji su kroz čitav proces već prošli.
Tako je na Univerzitetu Harvard pre nekoliko godina osnovano Društvo Južnih Slovena koje okuplja studente sa čitavog Balkana. Okupljaju se jednom sedmično, obično nedeljom, a cilj je da budu podrška tek pristiglim studentima. I u Beogradu postoji Harvard klub koji, između ostalog, organizuje radionice za prijave za najbolje škole u Americi.
Svoje iskustvo u oba ova udruženja rado deli i Rajko Radovanović, student na završnom semestru studija ekonomije na Univerzitetu Harvard. Dok čeka januar i početak semestra, ovaj dvadesettrogodišnjak počinje da se bavi poslovnim konsaltingom u internacionalnoj firmi koja posluje i u regionu Zapadnog Balkana. Između pakovanja kofera za put u Budimpeštu, gde će mu privremeno biti kancelarija, nalazi vremena da svoje iskustvo podeli i sa našim čitaocima. „Ono što je u Americi praksa, koja ovde ne postoji, jeste mogućnost da uzmete takozvanu džamp godinu. Ja sam sada uzeo džamp semestar, da bih se odmorio i odradio praksu. Ta praksa je u međuvremenu prerasla u posao i sada putujem u Mađarsku da radim. U januaru ću uzeti neplaćeno odsustvo kako bih završio studije i na jesen ponovo došao u firmu. Još nekoliko mojih kolega sa studija radi za istu firmu u različitim državama SAD. Obradovao sam se tome što imaju predstavništvo u regionu, što mogu da budem deo te priče, a da sam ovde.“
Mali Amerikanac
Rajko je rođen u Americi, gde je živeo do svoje osme godine, kada se prvi put vratio u Srbiju. „Moji roditelji su otišli na postdiplomske studije tamo, nakon kojih su planirali da se vrate. Međutim, počele su devedesete, pa su taj povratak odložili do takozvanih demokratskih promena. Vratili smo se 2001. godine i nismo očekivali nikada da ćemo se vratiti nazad za Ameriku. Ja sam ovde krenuo u treći razred osnovne škole i bio mali Amerikanac koji ne ume da kaže „ćevapčići“. Do petog razreda potpuno sam se integrisao, a onda smo pred kraj osmog razreda ponovo otišli za Ameriku. Tamo sam završio gimnaziju, u kojoj sam bio đak generacije, a onda upisao studije.“
Nastavak teksta možete pročitati u 36. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
