Sine, da ti kupim domaći

Za ekspanziju privatnih časova nije kriva korona, ali smo dobili novi trend – onlajn privatne časove 

Ako je obrazovanje u doba pandemije nečemu pogodovalo, onda je to tržište privatnih časova, na kome se u poslednjih godinu i po dana obrće ogroman novac. Ovaj paralelni sistem školovanja koji funkcioniše u sivoj zoni nije novina, ali je pandemija nametnula nove trendove – zbog straha od zaraze virusom korona i privatni časovi su se „preselili“ u onlajn okruženje, što je do pre godini i po dana bilo nezamislivo. 

Istraživanje o tome koliko naši đaci idu na privatne časove nikada nije rađeno, pa tako nema ni podataka za period pandemije. Ove podatke ne prikuplja ni Republički zavod za statistiku, u kome za Novu ekonomiju demantuju ranije objavljenu informaciju u pojedinim medijima da se svaki četvrti učenik u Srbiji oslanja na pomoć privatnih profesora. Ipak, i nastavnici i roditelji iznose nepodeljen utisak da tržište privatnih časova „cveta“ otkad su škole zbog pojave virusa korona bile zatvorene, a situacija se nije primenila ni ove školske godine. To je potvrdila i anketa portala Nova ekonomija, u kojoj je učestvovalo više od 100 roditelja učenika osnovne i srednje škole. 

Rezultati ankete pokazuju da je skoro četvrtina roditelja za privatne časove tokom pandemije morala da izdvoji između 300 i 500 evra, nešto manje od petine je platilo između 100 i 300 evra, a 16,7 preko 500 evra, dok je 13 odsto izdvojilo do 100 evra. Zbog promena u načinu rada škola, od marta prošle godine do danas, preko 50 odsto roditelja je reklo da su se njihova deca više oslanjala na pomoć privatnih nastavnika nego pre pandemije. 

Oko 30 odsto anketiranih nije za svoju decu tražilo pomoć sa strane, 23 odsto roditelja je plaćalo privatnu nastavu iz dva predmeta, svaki peti iz tri, 16 odsto iz više od tri predmeta, a samo iz jednog 13 odsto.

Kao glavne razloge za angažovanje „pomagača“, 63 odsto roditelja je reklo da je nastava u školi bila nedovoljno jasna i previše brza. Četvrtina je navela da nastavnici nisu sve predavali, a 8,5 odsto kao razlog za plaćanje časovo kaže da je gradivo teško. Pomoć sa strane nije bila potrebna samo radi objašnjavanja – 15 odsto roditelja davalo je novac privatnim nastavnicima da umesto njihove dece rade domaće i/ili onlajn kontrolne zadatke. 

Od roditelja koji nisu deci plaćali časove, 55 odsto je reklo da za tim nije bilo potrebe, osam odsto to nije činilo zbog nedostatka novca, dok su ostali naveli da deci sami pomažu da savladaju školsko gradivo. 

Veća potreba za privatnim časovima

Milena Jovanović je majka dva osnovca, od kojih je stariji mali maturant. Časove matematike i francuskog plaća godinama. U drugom polugodištu prošle školske godine deca su se oslanjala na drugove, pre svega u izradi domaćih i kontrolnih zadataka pošto su rađeni „na daljinu“. Od početka ove školske godine nastavnici insistiraju da se pismene provere znanja rade u školi, pa je plaćanje privatnih časova, kako tvrdi, neminovnost. 

„Ali to sad nisu samo matematika i francuski. Plaćamo i profesora hemije i fizike, jer deca ne uspevaju da sama savladaju lekcije. Najveći problem je to što neki nastavnici samo „okače“ zadatke ili prezentaciju na sajt. Mesečno nam za privatne časove ode preko sto evra“, priča Milena, koja ne krije da bi troškovi bili još veći zbog priprema za malu maturu, da starije dete nisu upisali u privatnu srednju školu.