Strah od crvene tarife

Svako domaćinstvo može da zatraži da mu se poveća ili smanji obračunska snaga. To se čini na osnovu rešenja koje donosi elektrodistribucija. Kupac može od elektrodistribucije da zahteva i da se zamene glavni, topljivi osigurači automatskim osiguračima ili da se zamene postojeći automatski osigurači novim veće ili manje snage, ali sve u okviru određene snage. Troškove snosi kupac

Svako peto domaćinstvo u Srbiji greje se ili se dogreva na struju. U tom smislu, ovaj period godine za sve njih spada u najstresnije, s obzirom na to da su, po pravilu, decembarski i januarski računi za utrošenu električnu energiju u proseku u visini četvrtine prosečne mesečne zarade u Srbiji.

Razlog za to je, tvrde energetski stručnjaci, činjenica da je reč o najhladnijim mesecima u godini,  što, naravno, povećava potrošnju.

„Pored toga, najčešće se dešava da se, zbog praznika, delimično odlaže očitavanje brojila, odnosno da građani na decembarskim računima imaju uračunatu potrošnju za veći broj dana od uobičajnog. I mada većina misli da baš zbog toga što tokom tog obračunskog perioda utroše preko 1.600 kilovata, pa samim tim i kilovati postanu skuplji zbog „ulaska“ u takozvanu crvenu zonu, ipak je u pitanju obično samo povećana potrošnja. Više dana je neradno, praznici obično donesu i veću potrošnju. Elektroprivreda Srbije uvela je pravilo da ukoliko je obračunski period duži od 30 dana, granice zona se srazmerno pomeraju i to – zelena za 11,67 kilovata dnevno, odnosno plava za 53,33 kilovata dnevno. U okviru zone zadržava se ostvareni odnos potrošnje u višoj i nižoj tarifi u ukupnoj potrošnji“, poručuju iz Elektroprivrede Srbije.

Razlike u ceni kilovata po zonama nisu simbolične. Podsetimo, ako potrošač svoj mesečni utrošak električne energije zadrži ispod 350 kilovata, u višoj tarifi ga kilovat košta 5,84 dinara, a u nižoj 1,46 dinara. Za potrošnju između 351 i 1.600 kilovata, kilovat u višoj tarifi košta 8,76 dinara, a u nižoj 2,19 dinara. Za potrošnju električne energije preko 1.600 kilovata, svaki utrošeni kilovat  košta 16,88 dinara u višoj tarifi, odnosno 4,22 dinara u nižoj. 

Kako su nekretnine građana koji za grejanje koriste električnu energiju obično starije od 25 godina, ova domaćinstva se suočavaju i sa većom prosečnom potrošnjom u odnosu na iste mesece prethodnih godina. Razlog za to leže, uglavnom, kako kažu energetski stručnjaci, u činjenici da su fasade ovih zgrada i kuća uglavnom oronule, odnosno ne pružaju adekvatnu toplotnu zaštitu. Slična je priča i sa prozorima. Iz ovog razloga računi za struju mogu biti veći i za četvrtinu. Loša izolacija nekretnine bukvalno baca energiju i, naravno, uvećava mesečne račune za struju.