Oko 15 odsto ukupne populacije ne može grejanjem da obezbedi odgovarajuću temperaturu u svojim stanovima, što mereno preko prosečnog broja članova domaćinstva od 2,7 ukazuje na to da više od 400.000 domaćinstava nije u stanju da adekvatno zagreje domove. Sa plaćanjem računa za struju kasni oko 35 odsto populacije
U Srbiji, prema dostupnim podacima, 628.000 građana ima na raspolaganju manje od 11.340 dinara. Kada se posmatra koji je deo populacije Srbije izložen riziku siromaštva, dolazi se do podatka da je u pitanju četvrtina ukupnog broja stanovnika naše zemlje, odnosno oko 1,8 miliona ljudi.
Možda u ovim podacima leži i tajna zašto u Srbiji još ne funkcioniše slobodno tržište električne energije, a na mapi Evrope naša zemlja i dalje važi za onu sa najnižom cenom struje ili što ekonomisti, posebno oni liberalniji, nazivaju „socijalnom cenom struje”. Izvesno je da jedan broj građana može da plati i „evropsku“ cenu električne energije, ali je u pitanju ne više od deset odsto populacije.
Agencija za energetiku pokušala je da izračuna koliko je onih koji su izloženi riziku siromaštva (a to je svaki četvrti stanovnik u Srbiji stariji od 18 godina) koji su, u isto vreme, izloženi i energetskom siromaštvu. Rezultati su više nego poražavajući. Oko 15 odsto ukupne populacije ne može grejanjem da obezbedi odgovarajuću temperaturu u svojim stanovima, što mereno preko prosečnog broja članova domaćinstva od 2,7 ukazuje da više od 400.000 domaćinstava nije u stanju da adekvatno zagreje domove. Sa plaćanjem računa za struju kasni oko 35 odsto populacije. Takođe, skoro četvrtina ukupnog broja građana Srbije živi u stambenim prostorima gde prokišnjava krov, imaju vlažne zidove ili kod kojih su dotrajali prozorski ramovi.
Mereno kroz ovih nekoliko pokazatelja, uvažavajući pri tome iskazan prosek članova po jednom domaćinstvu, može se zaključiti da je između 550 i 600 hiljada domaćinstava u Srbiji izloženo riziku energetskog siromaštva, zaključuju u Agenciji za energetiku.
Deo domaćinstava ovaj problem ublažava kroz obezbeđenje statusa energetski ugroženog kupca. Naime, pomoć energetski najugroženijim kupcima u Srbiji pruža se u skladu sa Uredbom o energetski zaštićenom kupcu koju je Vlada Srbije donela kako bi zaštitila ugrožene kategorije stanovništva. Ovim dokumentom su definisani kriterijumi i uslovi za sticanje statusa energetski ugroženog kupca, sadržina zahteva za sticanje statusa ovakvog kupca i dokazi koji se prilažu uz zahtev, rokovi, način izdavanja i sadržina rešenja o sticanju statusa, sadržina i obim prava na umanjenje mesečne obaveze plaćanja, sticanje statusa zbog zdravstvenog stanja, način vođenja evidencije o ovim kupcima, kao i način obezbeđivanja sredstava za zaštitu energetskih ugroženih kupaca.
Novac kojim se pokriva potrošnja energetski ugroženih kupaca obezbeđuje se iz budžeta Republike Srbije. Ove godine je iz budžeta za ove namene izdvojeno 1,15 milijardi dinara.
Zaštitom ovih kupaca na trošak budžeta, stvaraju se pretpostavke za brži razvoj tržišta energije, zaključuju u Agenciji za energetiku.
Nastavak teksta možete pročitati u 42. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Direktor u maminoj firmi??? To je uspeh? Sta je zavrsio u 21. sem nekog privatnog fakulteta na kojeg su ga upisale mamine pare? Da vidim da je studirao drzavni faks gde bi bio? CUj uspeh biti direktor u maminoj firmi…..smesno