Za plakanje će biti kasno
Dok je Srbija gotovo potpuno okupirana sopstvenom političkom krizom, koja možda nikad nije ni prestala još od pada Berlinskog zida 1989, oko nas se odvijaju procesi koji bi mogli da promene geopolitičku arhi...
Dočekali smo prvu godišnjicu od tragičnih masakara u OŠ „Ribnikar“ i selima kod Mladenovca. Sudeći po reakcijama upućenih, a pre svega rodbine žrtava, čini se da nije mnogo toga smislenog urađeno, posebno kada je u pitanju rasvetljavanje uzroka i osmišljavanje strategija hvatanja ukoštac sa istim tim uzrocima. Ne može se reći da država nije preduzela ništa, ali se može reći da je to što se preduzima neosmišljeno i ad hoc.
Postavlja se opravdano pitanje zašto smo kao zajednica tako spori i generalno neuspešni u hvatanju ukoštac sa tragedijama. I uopšte zašto nam se tragedije tako često dešavaju, čini se češće nego u većini drugih, uređenijih društava?
