U se i u svoje kljuse

Obrni-okreni, sistem je uvek na grbači građanina. Bilo da plaća prekomerne račune i kamate na neplaćene, ili se o njega grebu izvršitelji, notari i slični državni prilepci, ili da čeka gradski prevoz i u njemu bude zgnječen, ili mu ulicu po stoti put prekopavaju, ili ga nadležni kazne za svoju grešku, ili nikako da bude primljen kod lekara…, narod je uvek u nebranom grožđu, i ne zna kako da se nosi sa tom problematikom

Šta ako građaninu, na primer, prokišnjava sa krova zgrade, stare preko pola veka (srećom – u kupatilu)? Zakon kaže da se obrati upravniku stambene zajednice, obično profesionalnom, službenom licu, kao sponi sa Opštinom i komunalnim službama.

Njegova je dužnost da vam se nađe, ma i u pola noći, ako je posredi nešto hitno, a cenim da je curkanje iz plafona i sve veća fleka, baš takva prilika.

Međutim, on može i da se ne javi, ili da građaninu – podnosiocu žalbe, poruči da će ga zvati „ubrzo“, a da do toga ne dođe danima, dugim kao večnost. Kad ga, u trenutku nepažnje, ovaj ipak uhvati, profesionalni upravnik će obećati da će „koliko sutra“ kvar prijaviti Gradskom stambenom. I opet će proći dugo, a nit pisma, nit razglednice sa te cenjene adrese.