Zakon o rokovima plaćanja na snazi je već deset meseci, ali rok
plaćanja je i dalje 126 dana, a u blokadi je 45.000 preduzeća za čak 227
milijardi dinara
Država je najveći generator nelikvidnosti i trebalo bi ona prva da poštuje zakon, smatraju stručnjaci
Vest da Ministarstvo finansija nije odobrilo isplatu decembarskih plata
u Srbijagasu zbog kašnjenja u otplati duga dobavljaču, ruskom
Jugorosgasu, zbog kršenja Zakona o rokovima plaćanja, po kome javna
preduzeća i državne institucije moraju u roku od 45 dana da plate
obaveze, podsetila je na do pre godinu i po gorući problem u privredi
Srbije, a to su dugi rokovi plaćanja, ili uopšte neplaćanje. Problem je i
dalje uprkos zakonu „gorući“, a ovaj slučaj bi se mogao tretirati kao
presedan. Da li zbog snage samog dobavljača, možemo da nagađamo.
Početkom aprila prošle godine na snagu je stupio Zakon o izmirenju
novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, koji je trebalo da
spreči uništavanje malih firmi od strane velikih kupaca i ograniči
rokove plaćanja državi i javnim preduzećima na 45, a privredi na 60
dana, ali posle deset meseci izgleda da nije dao skoro nikakve efekte.
Istina, broj blokiranih preduzeća je nešto manji na kraju 2013. godine u
odnosu na kraj 2012. godine, ali je iznos sredstava za koji su
blokirani računi skoro udvostručen. Na kraju 2012. godine, prema
podacima Narodne banke Srbije, ukupno je bilo blokirano 45.917
preduzeća, od čega su 17.494 bila pravna lica, a 28.423 preduzetnici.
Ukupan iznos blokade bio je 125.819.896.710 dinara, od čega je na pravna
lica otpadalo 112.957.176.944 dinara, a na preduzetnike 12.862.719.765
dinara. Godinu dana kasnije i devet meseci nakon stupanja na snagu
Zakona o rokovima plaćanja, bilo je 43.777 ukupno blokiranih preduzeća,
od čega 24.036 pravnih lica i 19.741 preduzetnik. Ukupan iznos blokade
bio je 227.006.924.388 dinara, od čega kod pravnih lica 216.862.161.309
dinara, a kod preduzetnika 10.144.763.079 dinara.
„Iz navedenih podataka se može zaključiti da je za proteklih godinu
dana smanjen ukupan broj blokiranih i to po osnovu preduzetnika, koje
Agencija za privredne registre briše u skladu sa propisima, ali je
porastao broj preduzeća u blokadi i iznos blokade”, navodi se u
komentaru NBS.
Ovome svakako doprinosi predstečajno stanje u kome se našlo nekoliko
velikih preduzeća, pre svega Farmakom, Beohemija i Interkomerc, koji su
sa povezanim preduzećima u blokadi od preko 25 milijardi evra i gotovo
ekskluzivno popunjavaju listu 10 najvećih dužnika u blokadi, a u
javnosti se spekuliše da ukupna dugovanja ove tri kompanije dostižu
skoro 900 miliona evra.
Ovaj zakon donet je na predlog Ministarstva finansija i privrede, na
čijem je čelu tada bio Mlađan Dinkić, a njegovo sprovođenje trebalo je
da prati Ministarstvo finansija nakon razdvajanja ovog ministarstva na
finansije i privredu. Međutim, nakon višednevnog čekanja na odgovore, iz
Ministarstva finansija nismo dobili nikakve podatke o tome da li su se
rokovi skratili, da li se ovaj zakon uopšte poštuje, a jedina
informacija je da su budžetski korisnici i organizacije za obavezno
socijalno osiguranje na dan 30. juna 2013. imali manji dug nego na dan
stupanja zakona na snagu, 31. marta 2013, za oko tri milijarde dinara.
Država je u junu 2013. dugovala 23,9 milijardi dinara u odnosu na 26,8 milijardi krajem marta.
Korisnici budžeta i JP Putevi Srbije smanjili su docnje u plaćanju za
1,4 milijardu dinara, a organizacije obaveznog socijalnog osiguranja za
1,5 mlrd dinara. U odnosu na kraj 2012. godine docnje su smanjene za
ukupno 4,5 milijardi dinara.
Ako pitate privredu, ovaj zakon nije ništa promenio. Prema anketi koju
je radila Unija poslodavaca četiri meseca nakon stupanja zakona na
snagu, velika većina ispitanih iz tri sektora, informacionih tehnologija
i telekomunikacija, hemije i nemetala i tekstilne industrije, rekla je
da nije došlo do smanjenja u rokovima plaćanja ni od strane javnog
sektora, ni unutar privrede. Čak se prema odgovorima firmi iz ovih
oblasti beleži i blago produženje rokova plaćanja između privatnih
kompanija. Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije, napominje
da je u drugoj polovini 2013. godine prosečan rok plaćanja bio 126
dana. U 2012. godini je to bilo u proseku 128 dana, tako da je
poboljšanje neznatno.
Nastavak teksta možete pročitati u sedmom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
