Većinu kućnih kvarova umem da rešim sam

U detinjstvu sam se najradije igrao u stolarskoj radionici, uz oca savladao više
zanatskih veština, pa majstore skoro nikada ne zovem. A oni su skupi, naročito u velikim gradovima i cenim da ušteda nije beznačajna.

Plaćate li radije gotovinom ili karticom?

Karticom, jer je brže i imam zabludu da se tako pare sporije troše. Keš samo u
kafani i na pijaci, jer tako uglavnom mora, a i da ne mora, ima neki šmek.

Na šta biste potrošili i poslednji dinar?

U poslednjih pet, šest godina to je renoviranje i opremanje kuće na planini.
Razumni ljudi prvo reše svoje stambeno pitanje u gradu, pa se onda eventualno
bave vikendicama, ja sam uradio obrnuto, uveren da ipak ne grešim.

Da li imate neki ,,trik“ za uštedu?

Jedino to da većinu kućnih kvarova umem da rešim sam. U detinjstvu sam se
najradije igrao u stolarskoj radionici, uz oca savladao više zanatskih veština, pa
majstore skoro nikada ne zovem. A oni su skupi, naročito u velikim gradovima i
cenim da ušteda nije beznačajna. Donedavno je ušteda bilo i to što nisam ljubitelj poručivanja hrane, to jest dostava. Otkako su cene u srpskim marketima došle do nivoa onih u Amsterdamu (procena Eurostata), nisam siguran da je priprema hrane kod kuće povoljnija opcija.

Kada treba da prištedite, čega se prvo odreknete?

Odreknem se kupovine odeće, što mi nije teško jer košulja, kravata i odela zbog
posla nisam željan.

Najbesmislenija stvar na koju biste potrošili mnogo novca?

Retko omanem. Ako već odlučim da dam veće pare, uglavnom je to zbog kvaliteta. Pogrešio sam uvek kada sam hteo da prođem jeftinije pa na kraju jednu stvar moraš da kupuješ dvaput.

Na šta ste dali novac i rekli ,,vredelo je svake pare“?

To je moj prvi drumski bicikl, svaka para se izvrtela kroz hiljade kilometara i
umnožila kroz adrenalinska iskustva, lepe prizore i uspomene. Bajs se uvek isplati jer ne ide na gorivo, održavanje je minimalno. Iako delovi znaju da budu skupi, skoro sve možete da servisirate sami.

Za šta ste pre govorili da nikada ne biste kupili, a sada je redovno na spisku
za kupovinu?

Dugo sam se opirao, ali odnedavno je krema za lice, zbog studijske šminke i
godine rođenja, postala redovna na spisku.

Da li se sećate na šta ste potrošili svoj prvi honorar/zaradu?

Ne sećam se prvog, ali se sećam najdražeg. To je novac koji sam zaradio u fabrici keksa pre deset godina u svom gradu, Vrbasu, jer posla u struci nije bilo, to jest bilo je pod uslovom da to aminuje stranka. U  fabriku je mogao ko hoće. Plata je bila minimalac, tada oko 22.000 dinara. Polovinu jedne plate dao sam za neku trenerku, dan-danas je cela. I danas je manje-više isto: poslove dodeljuje ista partija, a za pola minimalca isto možeš da kupiš malo bolju trenerku, samo što bi se sada mnogo brže poderala jer nam uvoze bofl za goleme pare.