Ko bi ulagao u zemlju u kojoj je visoka inflacija, koja banka bi davala
kredit ako ne može za njega da dobije jednako koliko je plasirala? Da li
će se građani usuditi da ulažu u biznis ako nisu sigurni da postoji
stabilnost? Ne. To je jedini način da se sačuva poverenje u tržište, a
time i u demokratiju i u njen osnovni po stulat – pravo na rad
Nova ekonomija: Kad očekujete vrhunac rasta potrošačkih cena i da li su mere monetarne politike dovoljne da ove godine drže inflaciju?
Jorgovanka Tabaković: Restriktivne mere monetarne politike, koje
je NBS preduzimala od sredine prošle godine, obezbedile su da se među
godišnja inflacija nalazi na silaznoj putanji.Vrhunac smo dostigli i
ostavili iza nas u januaru kada je međugodišnja stopa inflacije iznosila
12,8 odsto. Niske mesečne stope inflacije ostvarene u poslednjih šest
meseci, u proseku od 0,24 odsto, potvrđuju naše projekcije da će se
međugodišnja stopa inflacije vratiti u granice cilja do oktobra. Ni
odlaganje regulisanih cena ne može uticati na to da se inflacija ne
vrati ugranice cilja.
U odnosu na aktuelne inflatorne pritiske, koji su takođe oslabili, mere
monetarne politike će to svakako obezbediti. Naravno, ukoliko bi se
dogodili neki vanredni udari, mi ćemo razmotriti njihov značaj i
primeriti tome svoje mere, jer naš cilj nije samo vraćanje inflacijeu
granice cilja, već njeno zadržavanje i stabilizovanje na niskom nivou.
Međutim, iznenađena sam interpretacijom procenata inflacije u javnosti, a
posebno u nedavnim istupima u skupštinskoj raspravi. Postaje nevažno da
li se zbog neupućenosti ili s namerom govori samo o 12,8 odsto, štoje
međugodišnja stopa inflacije, a prećutkuje se prosečna mesečna
inflacijaod 0,24 odsto. Kad se u javnost iznose podaci na takav način, a
da sene objasni do kraja o čemu je reč, kao i da se ne stavi u kontekst
kojim bi se objasnilo zbog čega je ta stopa tolika, jedini rezultat
koji se postiže jeste podsticanje inflatornih očekivanja. A to nije samo
otežavanje posla NBS ,inflacija je isuviše važna i osetljiva kategorija
i jedino istinite i celovite brojke pomažu u njenoj kontroli.
NE: Na kojim pretpostavkama zasnivate projekciju da bi inflacija do
kraja godine mogla da se zadrži u planiranom okviru 4,5% plus-minus
1,5%?
JT: Do sada preduzete restriktivnemere monetarne politike imaćesvoj puni
efekat na inflaciju u tokuove godine. Sa dolaskom nove poljoprivredne
sezone, a nadam se dase prošla godina ne može ponoviti,važan
dezinflatorni faktor koji će uticati na povratak inflacije u granice
cilja u narednom periodu biće niži troškovi u proizvodnji hrane.
Postignuta stabilnost na deviznom tržištu će se pozitivno odraziti na
stabilnost maloprodajnih cena uvoznih proizvoda. Ono što me ne raduje, a
što jejedan od uslova za našu projekciju,jeste niska agregatna tražnja.
Očekujemo i da država sa svoje strane u fiskalnoj konsolidaciji uradi
ono što je njen zadatak. Važno je da sve to pratii fiskalna
konsolidacija, a ja verujem da će Vlada pronaći način da sprovede mere
koje će doprineti očuvanju održivosti javnih finansija. U suprotnom,
tobi zahtevalo znatno veću restriktivnost monetarne politike, sa svim
posledicama po visinu kamatnih stopa i samu ekonomsku aktivnost.
NE: Šta nepredviđeno može da sedogodi?
JT: Na primer, zabrinula me je vest da kupci državnih hartija od
vrednosti preporučuju prodaju tih hartija. To znači da Ministarstvo
finansija nije trgovalo sa, može se reći korektnim kupcima. Kupci koji
su pre nekoliko meseci kupili državne hartije takav stav pravdaju time
da nije sklopljen aranžman sa MMF-om.
Da budem precizna, reč je o Barclays banci koja je, kako je prenela
agencija Bloom-berg 29. maja, preporučila prodaju desetogodišnjih
obveznica Republike Srbije i kupovinu mađarskih obveznica usled
neizvesnosti u vezi sa sklapa-njem sporazuma Srbije sa MMF-om i
neizvesnog uspeha fiskalne konsoli-dacije u Srbiji.
Postavlja se pitanje da li je uopšte bilo očekivano sklapanje aranžmana,
ili samo poseta MMF-a tokom koje je trebalo da se proveri ekonomsko
zdravlje zemlje. To ostavlja gorak uti-sak pritiska. Ne mogu da se
otrgnem utisku da politička pozadina postoji i kad je reč o proceni
kreditnog rejtinga, proceni kvaliteta hartija od vrednosti. Uostalom,
šta reći kad su ti isti kupci obveznica preporučili prodaju naših, a
kupovinu mađarskih desetogodišnjih hartija. Recite mi u kakvom je stanju
Mađarska i da li je sigurnija i povoljni-ja po pitanju ulaganja u
hartije od vrednosti. Mogu da se dogode neki krupni potresi u Evropi.
Tako smo morali da korigujemo stopu privrednog rasta naniže, jer je i EU
smanjila procene o svom privrednom rastu, a to je tržište od kojeg smo
visoko zavisni.
Nastavak teksta možete pročitati u prvom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
