Vlada postaje svesna da se očekivanja o znatno boljoj ceni nego što su dobijali prethodnici po svemu sudeći neće ostvariti. Sada se mogu dobiti najviše 1,2 milijarde evra za 72% kapitala, dok su za isti procenat prethodnici dobijali 1,35 milijardi, što je bilo malo. Ako se proda po ovoj ceni – politička šteta je neminovna. Ako se tender proglasi neuspelim – takođe. Pritom, niti znamo koji je model prodaje preporučen, niti koji je rok za podnošenje „obavezujućih“ ponuda, a ni šta tu rade dva savetnika iz konsultantske kuće Tonija Blera
Loše stanje srpske privrede prati i propadanje najprofitabilnije kompanije u državnoj svojini – Telekoma Srbija. Posle smene rukovodstva 2008. godine, usled neadekvatne kadrovske i poslovne politike kompanija je počela polako ali konstantno da tone. Određeni poslovni potezi ne mogu se razumeti ni na koji drugi način osim kao izvlačenje novca iz ovog preduzeća, da navedemo samo slučaj kupovine „Arene sport“, a sa druge strane, propuštene su prilike za razvoj u sektoru multimedije, koji jedini ima tendenciju na tržištu telekomunikacionih usluga.
Propadanju doprinosi i Vlada koja je kao vlasnik, povlačenjem dividendi, ostavljala Telekom bez dovoljno sredstava za razvoj s obzirom na to da Telekom nema klasičan monopol, a osim u oblasti fiksne telefonije, u ostalim oblastima trpi izuzetno oštru konkurenciju. Trebalo je da Vlada pažljivo da proceni sve okolnosti a ne da, kao i pre četiri godine, nedovoljno promišljeno i bez dobre pripreme pokrene postupak privatizacije.
Tender za prodaju iz 2011. samo je opteretio dugovima
Kako bi se obezbedila sredstva u budžetu zbog predstojećih izbora, doneta je odluka o privatizaciji Telekoma bez sporazuma sa manjinskim partnerom (vlasnik 20% akcija je bio grčki partner OTE) koji je imao i zakonsko i ugovorno pravo da blokira sve promene vlasništva Telekoma, uključujući i podelu tzv. „besplatnih“ akcija građanima. Tada je na prodaju ponuđeno 51% akcija Telekoma.
Kada je Vlada, nakon propasti tendera, htela da animira potencijalne birače pred izbore i da im podeli „besplatne“ akcije kao utešnu nagradu od svojevremeno obećanih 1.000 evra, OTE je pretnjom blokade podele tih akcija obezbedio otkup svog dela vlasništva po veoma dobroj ceni (320 miliona za akcije i 60 za dividendu). Sve to u trenutku kada bi OTE usled velike finansijske krize u Grčkoj sam hteo da „izađe“ iz Telekoma, posebno jer do tada nije imao puno koristi od dividendi.
Posledice takvog „iznuđenog“ otkupa akcija od OTE-a su znatno otežanje položaja kompanije. Telekom je bio prinuđen da podigne kredit pod ne baš povoljnim uslovima od 470 miliona evra, pretežno za isplatu OTE-a (umesto da to uradi Vlada). Druga posledica je da se na taj način indirektno povećao procenat akcija koje su „besplatno“ dobili građani i zaposleni Telekoma. Kupovinom akcija od strane Telekoma, one su postale tzv. „sopstveni“ kapital preduzeća. U praksi to znači da umesto 22% akcija, mali akcionari raspolažu sa 28% glasova, pošto sopstvenim akcijama niko ne upravlja (vlasništvo Telekoma je: Republika Srbija 58%, mali akcionari 22% i sopstvene akcije 20%).
Tendersku dokumentaciju je otkupilo sedam učesnika. Medijima su dostavljane informacije o interesovanju „velikih igrača“ (između ostalih spominjao se poznati milijarder Karlos Slim), podgrevana je atmosfera da je u pitanju odličan potez. Čak i u privatnim razgovorima, ljudi iz Vlade su bili veoma optimistični.
Nerealna očekivanja bila su podstaknuta i procenom konsultantske kuće Deloitte&Touche, koja je radi podele „besplatnih“ akcija procenila ukupnu vrednost kapitala na 2,5 milijarde evra (iako su se ogradili da je ta procena rađena samo za tu namenu). Naime, zaposleni i penzioneri Telekoma su „besplatne“ akcije dobijali u vrednosti od 200 evra po godini staža provedenih u kompaniji. Ako bi se te akcije obračunavale na osnovu knjigovodstvene vrednosti Telekoma, zaposlenima bi bilo podeljeno oko 20% akcija (uz 15% koje je sledovalo ostalim građanima, mali akcionari bi posedovali 35% kapitala, a državi bi ostalo samo 65%). Tako je procena svela pravo zaposlenih na samo 7% od ukupnog kapitala.
Pokazatelji Telekoma ni tada nisu bili preterano dobri usled delovanja ekonomske krize i lošeg upravljanja u prethodne tri godine, ali dobronamerna upozorenja nikoga u vlasti nisu interesovala. Zato je usledio šok nakon saznanja da je predata samo jedna ponuda, od Telekoma Austrije. Ali pravi nokaut je došao tek kada je ponuda otvorena, pošto je ponuđeno samo 950 miliona evra.
Vlada je pokušala da pregovorima „popravi ponudu“, ali inovirana ponuda je suštinski bila lošija od inicijalne.
Iz nebranog grožđa u kome se našla, bez para i za izbore i za građane, Vlada se izvukla na najgori mogući način. Radi obezbeđivanja sredstava na međunarodnom tržištu kapitala, izdate su prve srpske obveznice u visini od dve milijarde dolara sa ogromnom kamatom od 7,5% uz 0,25% provizije. Bilo je potrebno i „namiriti“ građane sa „besplatnim“ akcijama, pa je brže-bolje isplaćen OTE.
Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetpetom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
