Zašto smo izbačeni iz evropske asocijacije visokog obrazovanja

Velika je sramota za ovu zemlju što smo od činjenice da smo bili jedina zemlja iz regiona Zapadnog Balkana koja je dobila punopravni status člana Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA)  2013. godine,  došli do toga da smo izgubili taj status

U poslednjih nekoliko godina Srbiju svaki čas izbacuju iz neke od prestižnih evropskih asocijacija ili stavljaju pod pojačani nadzor zbog nepoštovanja pravila i standarda. Beogradski maraton je 2018. izgubio licencu Evropske atletske federacije zbog dugovanja prema takmičarima. Većini je možda nevažno da je iste godine Srbiji, posle mnogo godina, snižen status punopravnog člana u Međunarodnoj federaciji uzgajivača lipicanera u status posmatranja i zaprećeno izbacivanjem, ali uzgoj konja je ozbiljan i unosan biznis za neke građane Srbije. Zatim smo se jedva izborili da nas kao zemlju pre sedam meseci FATF konačno skine sa sive liste zbog nedostatka u sistemu pranja novca, da bi nedavno akademska zajednica dobila ne šamar, već šamarčinu.  Izgubili smo status punopravnog člana u Evropskoj asocijaciji za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA). I to, gle simbolike, baš u trenutku kad je proces akreditacije fakulteta u Srbiji na svom vrhuncu.

„Najmanje što treba jeste da nas bude sramota“, ocenjuje  Galjina Ognjanov, član Koordinacionog odbora Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA). MASA je nastala pre nekoliko meseci, a između ostalog se bavi i nezavisnošću univerziteta i kvalitetom visokog obrazovanja u Srbiji. Kako kaže, ovo izbacivanje iz evropske asocijacije je samo jedan od efekata Zakona o visokom obrazovanju koji je ugrozio autonomiju univerziteta i visokog obrazovanja.

Da li je izbacivanje Nacionalnog akreditacionog tela (NAT) iz ENQA skandal nacionalnih razmera?

To je velika sramota za ovu zemlju jer smo od činjenice da smo bili jedina zemlja iz regiona Zapadnog Balkana koja je dobila punopravni status člana ENQA  2013. godine, došli do toga da smo izgubili taj status. I sad treba neko da nas teši da to neće uticati na naše diplome i da nijedna zemlja iz okruženja nije članica ENQA. Tačno je, nisu, ali mi smo bili. I ako smo na putu da postanemo članica EU na kojem je važno naše usaglašavanje sa standardima i ako smo mi bili na dobrom putu, a bili smo, jer smo 2013. postali član ENQA, niko ne može da me ubedi da smo nastavili da se ponašamo po standardima. I ne mogu me ubediti da je budućnost pred nama svetla. 

Kako druge zemlje u svetu, u kojima je zaposlen veliki broj naših akademaca, čitaju to izbacivanje? 

U vrlo smo lošoj situaciji. Mi smo nekada kao akademska zajednica bili prepoznati da smo svojim zalaganjem stekli pravo da postanemo članica te ENQA, pošto je Evropski registar za osiguranje kvaliteta dao zeleno svetlo ENQA da možemo da postanemo član. Time su te dve institucije garantovale svima u univerzitetskoj Evropi da se proces akreditacije u Srbiji vodi u skladu sa evropskim standardima. Godine 2018. radi se nova revizija i ustanovljava da ima problema, što znači da se u periodu od 2013. kada smo postali punopravna članica, do 2018. godine, više procedura ne sprovodi kako treba. Mi smo tada upozoreni šta treba da popravimo i bili smo u statusu posmatranja.

Šta gubitak statusa znači za naše diplome? 

Može da ne znači ništa u ovom momentu, a može da znači i puno u budućnosti. Mi moramo da razdvojimo kvalitet obrazovanja od kvaliteta akreditacionog procesa. Mi kao članovi akademske zajednice činimo sve da očuvamo kvalitet obrazovanja kao takvog, verujem da je to na svim univerzitetima u Srbiji. 

Sa druge strane, kolege u inostranstvu procenjuju kvalitet našeg obrazovanja na osnovu onog što naši studenti znaju. Dosad su naše diplomce u svetu vrednovale kompanije, naučne ustanove pa i vlade tih zemalja.  Njihove diplome odnosno znanje pojedinaca je ocenjeno kao kvalitetno. Dok god mi kao akademska zajednica uspevamo tako da podučavamo studente da u svetu pokažu da znaju mnogo, naše diplome se neće dovoditi u pitanje.

Drugo je  pitanje procedure procesa akreditacije. Da bi se nostrifikovala naša diploma, na evropskom nivou postoje ENIC/NARIC centri. To je mreža centara koja treba da obezbedi akademsku mobilnost i tа telа formalno treba da nostrifikuju naše diplome. Oni gledaju proceduru. U ovom trenutku oni neće dovoditi u pitanje naše diplome. Ali nisam prorok, ne mogu da kažem šta će biti za pet ili deset godina. Ali, neću se začuditi da ENIC/NARIC kaže: „Nama je za ocenu kvaliteta vaših diploma vrlo bitna ocena akreditacije, a vi ste izgubili članstvo u ENQА jer niste uspeli da dokažete da se procedura odvija u skladu sa standardima.“

Nastavak teksta možete pročitati u 69. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.