Zavisnost od ruskog gasa stiže na naplatu – građanima

Većina elektrana za grejanje radi na prirodni gas, tako da dugoročno, a i srednjoročno to škodi građanima, posebno ako imamo u vidu da je Srbijagas, koji je monopolista na tržištu gasa u Srbiji, jedan od najvećih gubitaša u prethodnih nekoliko godina. Dodatni problem je, smatraju stručnjaci, veštačka zavisnost od uvoza prirodnog gasa iz Ruske Federacije zbog geopolitičke bliskosti vladajućih elita u jednoj i drugoj državi

Toplane u Srbiji spremne su za početak grejne sezone, glasile su vesti uoči 15. oktobra, dana kada zvanično radijatori u stanovima u Srbiji koji su priključeni na sistem daljinskog grejanja postaju topli. Ipak, ove godine će za tople radijatore deo građana morati da plati nešto višu cenu, a koliko višu zavisi od opštine u kojoj se nalaze,  poskupljenja se kreću od 1,42 do čak 30 odsto.

Sistem daljinskog grejanja, koji koristi 60 opština i gradova i koji pokriva negde oko 660.000 domaćinstava, karakteriše manjak toplote proizvedene iz obnovljivih izvora energije jer najveći deo toplotne energije koja se proizvede u ovim sistemima dobija se iz prirodnog gasa, dok se svega negde oko tri odsto toplotne energije na nivou države proizvede iz obnovljivih izvora.

Resorno ministarstvo trenutno sprovodi više desetina miliona evra vredne projekte koji obuhvataju investicije u sisteme daljinskog grejanja. Te investicije, između ostalog, pokrivaju i prelazak na obnovljive energente u pojedinim toplanama –  izvor ovih miliona uglavnom su zajmovi koje je država ugovorila kod različitih međunarodnih finansijskih institucija.

Grejanje skuplje i 30 odsto

Tokom 2024. godine, 15 jedinica lokalne samouprave je povećalo cenu toplotne energije – Beograd, Kragujevac, Niš, Požarevac, Subotica, Kruševac, Bor, Kraljevo, Jagodina, Sombor, Ruma, Nova Varoš, Senta, Gornji Milanovac i Grocka –  naveli su iz Ministarstva rudarstva i energetike u odgovoru Novoj ekonomiji.

Direktor Poslovnog udruženja „Toplane Srbije“ Dejan Stojanović objašnjava za Novu ekonomiju da svake godine, 1. septembra, toplane podnose redovne zahteve za korekciju cena, a da onda to ide na nadležni organ lokalne samouprave koji zahtev odobrava ili odbija.

Pored redovnog zahteva, postoji i mogućnost vanrednog zahteva za korekciju cena.

„Na primer, kada cena energenta raste više od određenog procenta, onda možete ponovo podneti zahtev i u toku grejnog perioda“, objašnjava Stojanović.

Planirana poskupljenja grejanja kreću se od 1,42 odsto do gotovo 30 odsto u Majdanpeku i Boru, kaže Stojanović, ukazujući da Bor nije dizao cene grejanja pet godina.

Stojanović u razgovoru za Novu ekonomiju ukazuje ne problematiku neravnomerne dinamike korekcije cena.

„Kada ne korigujete jednom za 10 odsto, pa drugi put za 10 odsto, pa treći put, onda morate da podignete za 35 odsto da biste bili živi“, kaže Stojanović dajući i primer Jagodine, koja je u problemu sa grejanjem, a gde od 2012. ili 2013, pa sve do prošle godine nisu menjane cene.

Grejanje preko Beogradskih elektrana biće skuplje za oko devet odsto, pa će za naplatu po utrošku cena varijabilnog dela za stambeni prostor umesto 7,33 dinara po kilovat-satu (KWh) biti 7,75 dinara po KWh, bez poreza na dodatu vrednost (PDV).

Za poslovni prostor je sa 8,94 dinara po kilovat-času cena povećana na 9,46 dinara po kilovat-času, bez PDV.

Cena fiksnog dela kako za stambeni, tako i za poslovni prostor povećana je sa 4.862,72 dinara po kilovatu godišnje, na 5.456,72 dinara.

Naplata prema zagrevanoj površini se godišnje za stambeni prostor povećala sa 1.449,32 dinara po kvadratu na 1.578,67 dinara po kvadratu, bez PDV ili za 8,92 odsto.

Naplata prema zagrevanoj površini i instalisanoj snazi za poslovni prostor povećana je sa 14.978,29 dinara po kilovatu godišnje, na 16.315,43 dinara po kilovatu, bez PDV ili za 8,93 odsto.

Subotička toplana povećala je varijabilni deo cene za 9,7 odsto, a fiksni za oko 19 odsto.

U Nišu je fiksni deo cene uvećan za 27,06 odsto, dok je cena varijabilnog dela smanjena za 8,89 odsto.

Toplana u Boru cenu grejanja povećala je još 1. aprila za 30 odsto, isto toliko je od 1. jula skuplje grejanje i u Majdanpeku.

Stojanović navodi da varijabilni deo podrazumeva troškove energenata, kao što su gas, mazut, ugalj, drvna sečka, odnosno biomasa..

„Po pravilu je taj deo, grubo rečeno, između 60 i 70 odsto ukupne cene, dok u fiksni trošak spadaju operativni troškovi, zarade, amortizacija…“, navodi Stojanović.

Stojanović ocenjuje da proizvodna postrojenja i distributivne sisteme odlikuje visok stepen efikasnosti, ali da je problem manjak proizvodnje toplote iz obnovljive energije.

„Svega negde tri posto ukupne toplotne energije u državi proizvedemo iz obnovljivih izvora energije“, rekao je on.

Zavisnost od uvoza prirodnog gasa

Kapaciteti za proizvodnju, distribuciju i snabdevanje toplotnom energijom u Srbiji obuhvataju sistem daljinskog grejanja u okviru 64 privredna subjekta koji se bave delatnostima proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom.

Osim ovog sistema, tu su i termoelektrane Kolubara A, Kostolac A i Nikola Tesla A gde se proizvedena toplotna energija koristi za grejanje Lazarevca, Obrenovca, Kostolca i Požarevca, termoelektrane-toplane, kao i industrijske energane koje najvećim delom služe za proizvodnju toplotne energije za potrebe proizvodnih procesa i grejanja radnog prostora u industrijskim preduzećima.

U energetskom bilansu Srbije za 2024. godinu navodi se da se za proizvodnju toplotne energije u toplanama koriste prirodni gas, ugalj, naftni derivati i biomasa.

Projekcija u istom bilansu je da će u ukupnoj potrošnji energenata toplana, prirodni gas da učestvuje sa 83,5 odsto, naftni derivati sa 6,9 odsto, ugalj sa 7,6 odsto, a biomasa sa dva odsto u tekućoj godini.

Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor kaže u razgovoru za Novu ekonomiju da se prirodni gas, čija je cena podložna geopolitičkim odnosima, pre svega sa Ruskom Federacijom, u Srbiji koristi na vrlo neekonomičan i neefikasan način  – za grejanje građana.

„On ne bi trebalo da se nađe uopšte u našem energetskom bilansu, po pitanju toplotnog daljinskog grejanja, ali nažalost većina naših elektrana za grejanje radi na prirodni gas, tako da dugoročno, a i srednjoročno to škodi građanima, posebno ako imamo u vidu da je Srbijagas, koji je monopolista na tržištu gasa u Srbiji, jedan od najvećih gubitaša u prethodnih nekoliko godina“, rekao je Kapor.

On ukazuje na to da bi Srbija kad je u pitanju grejanje trebalo da se okrene ka korišćenju svojih, obnovljivih izvora energije, na primer geotermalnih izvora kojima je, prema njegovim rečima, možda i u svetskim okvirima prilično bogata, a oni stoje neiskorišćeni.

Vojvodina je, kaže Kapor,  bogata biomasom, i trebalo bi da koristi taj potencijal iako je, sa stanovišta zaštite životne okoline i generalno klimatskih promena, to nezahvalan energent, ali može da posluži kao tranziciono gorivo –  i svakako je bolje nego da se grejemo na ugalj ili čak na prirodni gas.

Govoreći o prelasku sa prirodnog gasa na druge, obnovljive izvore energije, Kapor smatra da tu postoji problem u donosiocima političkih odluka, ali i u urođenoj inertnosti sistema sa kojom bi se suočio svako ko dođe na vlast.

Takođe, jedan od problema, po njegovom mišljenju, jeste i to što je stvarana veštačka zavisnost od uvoza prirodnog gasa iz Ruske Federacije zbog geopolitičke bliskosti vladajućih elita u jednoj i drugoj državi, a na šta se upozoravalo odavno.

Kapor ističe i podatak da se preko 50 procenata građana greje na ogrevno drvo i da je to je najbitniji energent za građane Srbije.

Milioni evra za sistem daljinskog grejanja

Ministarstvo rudarstva i energetike trenutno realizuje više projekata koji se tiču ulaganja u sistem daljinskog grejanja, a ovi projekti se najvećim delom finansiraju iz zajmova od međunarodnih finansijskih institucija, a delom i iz donacija i budžeta Srbije i lokalnih samouprava.

Tako se još od 2001. godine sprovodi projekat „Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja u Srbiji“ u saradnji sa nemačkom razvojnom bankom (KfW).

Kroz ovaj projekat se sprovodi izgradnja, rekonstrukcija, zamena postrojenja za proizvodnju toplotne energije, kao i zamena i proširenje toplovoda, kao i rekonstrukcija, zamena i/ili ugradnja podstanica – naveli su iz Ministarstva za Novu ekonomiju.

Projekat ima pet faza, a u četiri faze koje su završene realizovano je 130 pojedinačnih investicija i ukupno uloženo 129 miliona evra, od čega je 57 miliona evra iz razvojnih zajmova, 32 miliona evra su donacije, 14,75 miliona evra subvencije Republike Srbije i 25,5 miliona evra je lokalni doprinos.

Ukupna vrednost faze 5, koja je u toku, iznosi 32 miliona evra, od čega sredstva zajma iznose 30 miliona evra, a sredstva donacije dva miliona evra.

U ovoj, poslednjoj fazi, učestvuje sedam toplana (iz Beograda, Jagodine, Leskovca, Negotina, Niša i Sente).

Pored toga, u toku je i projekat „Razvoj tržišta biomase“  (komponenta 2) koji je nastavak prve faze istoimenog projekta, a koji se takođe sprovodi sa KfW bankom.

Druga faza ovog projekta će trajati od januara 2025. godine do decembra 2029. godine, a u njoj će učestvovati Novi Pazar, Niš, Vranje, Prijepolje, Rača i Majdanpek.

Toplana u Novom Pazaru planira izgradnju dodatnog kotla na biomasu snage 4 megavata i nabavku opreme za sopstvenu proizvodnju energenta (drvne sečke), navodi Ministarstvo.

U Prijepolju se planira izgradnja dva nova kotla na biomasu, kao i rekonstrukcija kompletne toplovodne mreže u dužini od 2.000 metara i zamena svih toplotnih podstanica.

Ovim projektom će se mazut, koji je sada glavni energent, zameniti drvnom sečkom.

Vranje planira izgradnju kotla na biomasu i rekonstrukciju toplovodne mreže, dok Niš ima potrebu za  izgradnjom nove toplane u naselju Pasi Poljana, čime će se mazut zameniti drvnom sečkom.

Opština Rača, koja nema sistem daljinskog grejanja, u okviru ovog projekta planira da ga oformi, dodaje Ministarstvo.

Ministarstvo ukazuje da su u okviru prve faze projekta „Razvoj tržišta biomase“ izgrađene toplane na biomasu u Priboju, Malom Zvorniku, Novom Pazaru i Majdanpeku i da su sve puštene u rad.

„Ukupna vrednost ove investicije iznosi 26,75 miliona evra, od čega sredstva zajma iznose 20 miliona, a sredstva donacije 6,75 miliona. Ovim je ostvareno smanjenje emisije ugljen-dioksida za 88 odsto,  smanjenje emisije sumpor-dioksida je 98 odsto i ostvaren je udeo obnovljivih izvora energije od 90 odsto.“

U toku je i projekat „Obnovljivi izvori energije u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji – ReDE Srbija“, koji ima za cilj uvođenje obnovljivih izvora energije u podsektor daljinskog grejanja.

Vrednost projekta iznosi 40,5 miliona evra, od kojih sredstva zajma od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) iznose 30 miliona evra, a sredstva donacije iznose 10,5 miliona evra.

Sredstva zajma su predviđena za investicije sa čijom realizacijom će se započeti u narednoj, 2025. godini.

Prvom fazom ovog projekta je obuhvaćeno 14 investicija u 10 gradova (Kruševac, Niš, Bečej, Bogatić, Kragujevac, Kraljevo, Novi Pazar, Pančevo, Paraćin i Vršac) kroz koje će obnovljivi izvori energije (pretežno toplotne pumpe, geotermalna i solarna tehnologija) biti uvedeni u sistem daljinskog grejanja.

U saradnji sa EBRD-om treba da se realizuje i projekat „Integracija obnovljive energije iz solarnih toplotnih izvora i toplotnih pumpi u sistem daljinskog grejanja u Novom Sadu“, koji ima za cilj uvođenje obnovljivih izvora energije u sistem daljinskog grejanja tog grada.

Ugovor o zajmu za ovaj projekat još uvek nije potpisan, a preduslov za njegovo potpisivanje je završena i usvojena Studija izvodljivosti, što se očekuje do kraja tekuće godine, kažu iz Ministarstva.