Američka geopolitičko-obaveštajna agencija Stratfor objavila je prognoze u kojima predviđa šta će se u narednih 10 godina menjati u globalnoj politici i ekonomiji.
Prognoze, sve u svemu, kažu da će svet u narednih 10 godina postati znatno opasnije i nestabilnije mesto.
Pad američke moći
Kako će svet u narednih 10 godina postati znatno nestabilniji i nepredvidljiviji, SAD će odgovoriti više savetodavnom ulogom kako se suočiti sa izazovima nego uzimanjem aktivne, liderske uloge u rešavanju svetskih problema.
Rastuća ekonomija, rast domaće energetske industrije, pad izvoza i sigurnost bazirana na geografskom položaju daće Americi luksuz da se izoluje od kriza u svetu.
Iako se smatra da će uzdržana uloga SAD-a uneti nove neizvesnosti na svetsku scenu, druge zemlje će morati da se pomire sa tim.
„Amerika će nastaviti da bude glavna ekonomska, politička i vojna sila, ali će biti znatno manje angažovana nego ranije“, kaže se u izveštaju, „Svet će biti nestabilniji, sa promenama odnosa snaga u mnogim regionima. Američka moć ostaće konstanta koja će biti znatno manje vidljiva i znatno manje korišćena nego ranije“.
Kolaps Rusije
„Neće biti nekog otpora i ustanka protiv Moskve, ali će njena sposobnost da podržava i kontroliše Rusku Federaciju značajno oslabiti i ostaviti vakuum. Ono što će u tom vakuumu nastaviti da egzistira su pojedinačni fragmenti Ruske Federacije“, kaže se u predviđanima Stratfora.
Sankcije, pad cena nafte, rast vojnih troškova i rastuća unutrašnja nestabilnost oslabiće moć centralne vlasti u najvećoj državi sveta. Rusija se neće zvanično raspasti na više država, ali moć Moskve će toliko oslabiti da će zemlja praktično postati spoj poluatonomnih regiona.
„Prognoze govore da će moskovske vlasti suštinski oslabiti, što će voditi i formalnom i neformalnom razjedinjenju Rusije. Vrlo je verovatno da Ruska Federacija neće opstati u sadašnjoj formi“, kaže se u izveštaju.
SAD će morati da upotrebi vojsku da bi osigurale svoje nuklearno naoružanje
Ruska nuklearna infrastruktura raširena je u širokom geografskom prostoru. Ukoliko dođe do političke dezintegracije koju predviđa Stratfor, to će značiti da će oružje, fizioni materijali i sistemi za lansiranje ostati nebranjeni i van kontrole u dosta slučajeva, što može dovesti do nove velike opasnosti za planetu.
„To će biti najveća kriza sledeće dekade“, kažu u Stratforu.
Amerika će morati da odluči kako će reagovati na to, čak i ako to uključuje upotrebu trupa kako bi osigurala oružje, materijale i rakete.
„Vašington je jedina adresa za rešavanje ovog problema, ali čak ni on neće biti sposoban da vojno iskontroliše tako veliki broj tačaka i garantuje da nijedna raketa u tom procesu neće bit ispaljena“, navodi se u prognozama.
Nemačka u problemima
Nemačka ima izvozno-zavisnu ekonomiju, koja je uspešna zahvaljujući otvorenom sistemu trgovine na evropskom kontinentu i zajedničkoj valuti evru. Iako je to često prednost, može da znači i da će upravo Nemačka osetiti najjače posledice i gubitke ukoliko dođe do kolapsa evra.
Domaća potrošnja ne može da nadomesti probleme koje sa sobom nosi ekonomija orijentisana ka izvozu, ali ni one koji će proizaći iz projektovanog opadanja populacije.
„Nemačka će u sledećoj dekadi osetiti ozbiljna nazadovanja u ekonomiji“, zaključak je Stratfora.
Poljska postaje jedan od evropskih lidera
U nemačkom komšiluku stvari neće biti tako loše.
„U središtu ekonomskog rasta i rasta politikog uticaja biće Poljska“, kaže izveštaj.
Populacija Poljske neće biti u opadanju kao što je to slučaj sa dominantnim evropskim ekonomijama. Činjenica da je u pitanju zemlja koja je najveća i najprosperitetnija zapadno od Rusije staviće Poljsku u poziciju regionalnog lidera, koju zemlja može da iskoristi za dostizanje velikog političkog i ekonomskog prestiža.
Postojaće četiri Evrope
Ne tako davno, Evropska unija izgledala je kao nezadrživa istorijska sila, sa suspendovanim ekonomskim i političkim barijerama između članica i regionalizmom i nacionalizmom gotovo nestalim sa kontinenta.
Ipak, u sledećih 10 godina, to bi mogla biti daleka prošlost. U budućnosti će se, bar prema prognozama Stratfora, izdvojiti četiri različite Evrope: Zapadna Evropa, Istočna Evropa, Skandinavija i Britanska ostrva. I dalje će jedni drugima biti komšije, ali više neće biti tako bliski kao što su bili.
„Evropska unija će pod određenim okolnostima preživeti, ali evropska ekonomija, politika i vojni odnosi će biti rukovođeni uglavnom bilateralnim ili ograničenim multilateralnim relacijama među članicama. Ovi odnosi će biti malog obima i neobavezujući. Neke države brinuće se o preostalim članicama modifikovane Evropske unije, ali ovaj entitet više neće definisati Evropu“, smatraju analitičari Stratfora.
Turska i SAD postaju bliski saveznici, ali iz neočekivanih razloga
Nekoliko arapskih zemalja već je u „slobodnom padu“ i dekada pred nama ne obećava da će haos uskoro biti okonan. Najveću korist od svega imaće Turska, jaka i relativno stabilna država čije se granice protežu od Crnog mora do Sirije i Iraka.
Turska će nerado morati da interveniše u konfliktima na svojim granicama, ali će to ujedno biti i neminovno. Snaga i samopouzdanje Ankare neće se baš dopasti njenim susedima, a savezništvo sa SAD će biti neophodno.
Ipak, Turska će verovatno tražiti nešto u zamenu: liniju odbrane prema pojedinim moćnim i agresivnim zemljama sa druge strane Crnog mora koje imaju vojne baze u susednoj Jermeniji. Turska će od SAD-a svakako tražiti pomoć u držanju Moskve izvan njenog „dvorišta“.
„Turska će i dalje očekivati mešanje SAD-a iz političkih i vojnih razloga. SAD će se na to obavezati, ali postoji i cena: pomoć u zaustavljanju Rusije. SAD neće od Turske očekivati da preuzme ratnu ulogu niti sama to želi da radi. Ono što će svakako očekivati jeste odrđeni stepen saradnje u operacijama u oblasti Crnog mora“, navodi Stratfor.
Veliki problemi za Kinu
Kinu će u narednoj dekadi verovatno očekivati veliki ekonomski problemi izazvani usporavanjem ekonomskog rasta, što će dovesti i do široko rasprostranjenog nezadovoljstva prema vladajućoj Komunističkoj partiji. Ipak, partija se neće liberalizovati, što znači da je jedino stredstvo za kontrolu dešavanja – unutrašnja opresija.
Peking će se suočiti sa još jednim, možda još većim problemom: rast Kine nije geografski ravnomerno raspoređen. Oblasti i gradovi bogati ugljem jesu napredni, ali unutrašnjost ima slabiji pristup međunarodnom tržištu, pa je samim tim u velikom komparativnom zaostatku. Taj problem će nastaviti da se pogoršava sa daljom urbanizacijom Kine.
„Očekivanja da će unutrašnjost rapidno rasti kao i napredne oblasti biće demantovana“, kaže Stratfor.
Jaz između unutrašnjosti i bogatih oblasti bile su stalni generator političkog haosa u Kini kroz istoriju, a to je scenario koji je moguć i u narednoj dekadi. Politički interesi razvijene obale suočiće se sa politikom Pekinga da bogatstvo iz prosperitetnih krajeva rasporedi u manje razvijenu unutrašnjost.
Japan kao rastuća azijska mornarička sila
Japan ima pomorsku tradiciju dugu vekovima, što je i razumljivo jer je ova ostrvska zemlja zavisna od različitih vrsta uvoza. Kina gradi veliku mornaricu i verovatno je da će postajati sve agresivnija u kontroli pomorskih puteva u morima istočne i južne Kine, ali i Indijskog okeana od kojeg Japan zavisi.
Japan neće imati izbora nego da pojača svoju mornaričku moć i takmiči se sa Kinom ukoliko želi da zaštiti svoje rute za snabdevanje. Uz slabljenje američke moći, Japan će biti prepušten sam sebi.
„Trenutno Japan zavidi od SAD-a koje garantuju pristup. No, kako SAD postaju sve opreznije u međunarodnim odnosima, pa i ulaganjima, a pritom nisu zavisne od uvoza, njihova pouzdanost, kao partnera Japana, biće dovedena u pitanje. To će rezultirati jačanjem japanske mornarice u godinama koje dolaze“.
Ostrva Južnog kineskog mora neće započeti rat, ali…
Regionalni moćnici odlučiće da sporovi između ostrva u Južnom kineskom moru nisu vredni vojne eskalacije, ali će svakako postojati nestabilnost snaga u regionu.
„Borba oko malih ostrva koja proizvode jeftinu i neprofitabilnu energiju neće biti primaran problem u regionu. Problem će nastati mešanjem tri stara igrača. Rusija, koja ubrzano gubi moć da zaštiti svoje pomorske interese i Kina i Japan, koji žele da interesno ovladaju oblašću.
Opasna igra moći tako će se vratiti u Istočnu Aziju, čak i ako ne dođe do oružanih konflikata u Južnom i Istočnom kineskom moru.
Dobićemo 16 malih naslednika Kine
Kineska ekonomija će značajno usporiti, a proizvodni kapaciteti će takođe oslabiti. Za neke zemlje, to će biti dobra vest. Poslovi koji se sada pretežno obavljaju u Kini, polako će se seliti u 16 zemalja koje zajedno imali više od 1,15 milijardi stanovnika.
Meksiko, Nikaragva, Dominikanska Republika, Peru, Etiopija, Uganda, Kenija, Tanzanija, Bangladeš, Mjanmar, Šrilanka, Laos, Vijetnam, Kambodža, Filipini i Indonezija moći će da postanu nova „fabrika sveta“ umesto Kine.
-615x345.jpg.webp)
