6 granica koje morate postaviti između posla i privatnog života

Tipičan radni dan već je dovoljno dug, a tehnologija ga je učinila još dužim. Nakon što nakon celog dana provedenog u kancelariji stignete kući, telefon nastavlja da zvoni, a u inboks često i dalje pristižu mejlovi od ljudi koji žele hitan odgovor.

Iako većina ljudi tvrdi da se „diskonektuje” kada stigne kući, skorašnja istraživanja govore drugačije. Studija Američke asocijacije psihologa pokazuje da više od 50 odsto ljudi proverava poslovni imejl pre i posle zvaničnog radnog vremena, tokom vikenda, pa čak i tokom bolovanja. Da stvar bude još gora, oko 44 odsto ispitanika mejl proverava i tokom odmora.

Pojedine studije pokazuju koliki je zapravo nivo „konekcije” sa poslom u periodima koje uobičajeno nazivamo slobodnim vremenom. Studija koju je sproveo Univerzitet „Northern Illinois” pokazala je da odgovaranje na poslovne mejlove u slobodno vreme prolongira stres, koji istraživači nazivaju „telepritisak”. On podrazumeva da čovek gotovo nikada nije opušten i zaista odvojen od posla. Takva praksa u život uvodi nivo stresa koji može biti izuzetno poguban za zdravlje. 

Osim rizika od srčanih oboljenja i depresije, ovakva vrsta stresa umanjuje i naše kognitivne sposobnosti.

Zato je potrebno utvrditi granice između ličnog i profesionalnog života. U suprotnom, pate ne samo naš lični i profesionalni život, već i zdravlje.

Odgovaranje na mejlove nije jedina oblast u kojoj bi trebalo da postavite granice. Morate odrediti striktnu razliku između onoga što pripada vašem poslodavcu i onoga što pripada vama. 

Dozvoliti stresu da zavlada, gubljenje sna i neprekidno celodnevno sedenje bez fizičkih aktivnosti, samo su neke od stvari koje ozbiljno mogu narušiti vaše zdravlje. Pre nego što i primetite, upropastićete svoju kičmu, dobiti zombi-podočnjake i stomak za koji biste se zakleli da koliko juče – nije bio tu. Ključ je u opreznosti. Ne dozvolite tim lošim stvarima i navikama da vam se „prišunjaju”, ne dozvolite da uđete u lošu rutinu. Razmišljajte o stvarima koje vam mogu pomoći da ostanete zdravi (kao što su šetnja tokom pauze za ručak, strogo neradni vikendi i praznici bez uznemiravanja, ali i što zdravija ishrana na poslu), napravite plan i držite ga se bez obzira na sve. Ukoliko to ne učinite, dozvoljavate poslu da prevlada i prostorom i vremenom koji bi trebalo da pripadaju isključivo vama.

Veoma je lako dopustiti da vaša porodica pati zbog vašeg posla. Većina nas ćutke i prelazi preko toga jer, na kraju krajeva, naš posao je način da izdržavamo porodicu. Uvek postoji ovo ili ono što treba obezbediti porodici i svako dodatno vreme u obavljanju posla može se time opravdati. Iako su takve misli bazirane na dobrim namerama, one mogu vašu porodicu lišiti nečeg mnogo vrednijeg – kvalitetnog vremena provedenog sa vama. A nikada ne treba zaboraviti da su upravo to uspomene kojih se u životu sećamo najviše. Ne koliko smo u kojem periodu novca zarađivali.

Posao koji oduzima čak i delić vašeg duševnog zdravlja uzma više nego što je potrebno i više nego što mu dugujete. Duševno zdravlje je nešto što vaš šef teško da može da prati, to je ono nad čim vi vršite „monitoring” i vi morate da postavite granice kako biste ga sačuvali. Najčešće je život van posla ono što vam pomaže da ostanete psihički zdravi. Ukoliko je za vama već dobar radni dan ili nedelja, a šef traži više od toga, najproduktivnija stvar jeste da kažete „ne” i posvetite se sebi, prijateljima i stvarima koje nemaju veze sa poslom. Na ovaj način ćete se na posao vratiti sveži i oslobođeni stresa, pa ćete samim timi više pružiti. Naravno, uvek možete odraditi prekovremene sate ako želite, ali je svakako potrebno sačuvati vreme za aktivnosti koje nisu vezane za posao.

Vaš posao je važan deo vašeg identiteta, ali je jako opasno dozvoliti poslu da postane vaš identitet. Znaćete da ste otišli predaleko kada posao počne bitno da utiče na ono što vam je važno i kada počne da biva sve o čemu razmišljate. Održavanje ličnog identiteta van posla nije stvar zabave. To je način da se oslobodite stresa, razvijat se kao ličnost i izbegnete „sagorevanje”.

Svom poslodavcu dugujete vaš najbolji mogući trud i zalaganje, ali ne i kotakte koje ste razvijali tokom godina karijere. Vaši kontakti su rezultat vašeg teškog rada i iako možete da ih podelite sa kompanijom za koju radite, oni na kraju dana ipak pripadaju vama.

Žrtvovanje sopstvenog integriteta po pravilu povlači za sobom ogromnu količinu stresa. Jednom kada shvatite da radite stvari koje nisu u skladu sa vašim načelima i sistemom vrednosti, vreme je da popričate sa poslodavcem i predočite mu da posao ne želite da radite na taj način. Ukoliko to za poslodavca problem, možda je vreme da se raziđete.