Ako ne uvedemo sankcije Rusiji, nema ni novca iz evropskih fondova?

Foto: Pixabay

Nemački Bundestag je početkom maja predložio je da se državama kandidatima, koje odbiju da uvedu sankcije Rusiji, oteža pristup fondovima Evropske unije, piše European Western Balkans

To je suprotno tvrdnjama zvaničnog Beograda da evropske integracije niko ne može da zaustavi samo zato što se Srbija nije pridručila sankcijama Evropsle unije Rusiji.

U dokumentu "Odbrana mira i slobode u Evropi – sveobuhvatna podrška Ukrajini" Bundestag je dao smernice Vladi Nemačke za vođenje spoljne politike i pozicije unutar EU kada su u pitanju najnovija dešavanja u Ukrajini. 

Srbiju će koštati rat u Ukrajini, prognoziraju bečki ekonomisti

Iako se u dokumentu Bundestaga ne spominje Srbija, jedino će Srbija morati da brine o fondovima EU, jer jedina država kandidat sa Zapadnog Balkana koja se nije uskladila sa sankcijama Rusiji. 

Poslanici Bundestaga su u tački 19 pozvali Vladu da unutar institucija EU predloži i preispita pomoć iz pretpristupnih fondova za kandidate za članstvo.

Politički sistem Nemačke je takav da je mandat koji Parlament da Vladi imperativan, te će se Vlada u velikoj meri oslanjati na tačke iz dokumenta koji je predložio Bundestag.

Programski direktor organizacije "Novi treći put" Dimitrije Milić, objašnjava da Bundestag ima važno mesto u kreiranju spoljne politike unutar nemačkog političkog sistema, kao i da se u slučaju ove rezolucije radi o značajnom političkom potezu jer su dokument podržale sve proevropske partije u Nemačkoj, vladajuće ali i opozicione.

Nakon sastanka sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom prošle nedelje, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je Srbija "dobro razumela" zahteve Nemačke o sankcijama Rusiji, ali da Srbija ima drugačiji odnos i po pitanju Kosova i zato ima mnogo drugih problema.

Biće sve više EU subvencija za poljoprivredu koje nećemo moći da iskoristimo

Prema njegovim rečima Dimitrija Milića, Nemačka kao država koja je najveći neto davalac sredstava u odnosu na EU, očekivano neće želeti da novac svojih poreskih obveznika posredno bude usmeren prema državama koje imaju suprotne spoljno političke pozicije.

Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) kaže da evropski fondovi nisu zanemarljivi, jer Srbija iz njih dobija 200 do 250 miliona evra godišnje. 

"Ili će doći do promene trenutne politike Srbije prema sankcijama ili promene vlasti koja takvu politiku donosi. I to su dve opcije kako vi možete da se skinete sa jedne takve liste država kojima su bi de fakto bili zamrznuti fondovi", kaže Međak.

Evropska unija najveći je donator u Srbiji. U proteklih 18 godina poreski obveznici država članica EU donirali su preko 3,6 milijarde bespovratnih sredstava u različitim oblastima. Zahvaljujući IPA fondovima, Srbija i njene institucije svake godine dobiju otprlike 200 miliona evra, što Srbiju svrstava u najvećeg primaoca sredstava EU u regionu.

Uloga Bundestaga u dosadašnjem procesu pristupanja
Nemački parlament jedan je od najmoćnijih u nacionalnih parlamenata u Evropskoj uniji i do sada je već nekoliko puta značajno uticao na tokove i tempo evropskih integracija Srbije, ali i ostatka Zapadnog Balkana.
Najpre je poslanički klub tada vladajuće partije Angele Merkel CDU/CSU 2012. godine dao eksplicitnu listu uslova za nastavak evropskih integracija, a koji se ticao dijaloga Beograda i Prištine i rasformiranja paralelnih struktura na Severu Kosova. Te zahteve morale su da ispune vlasti u Srbiji kako bi se napravio formalan pomak i potpisao Briselski sporazum. Nakon toga, 2013. godine zahtevi CDU postali su zvanični deo rezolucije Bundestaga sa sedam zahteva koji bi doveli do početka pregovaračkog procesa i otvaranja prvih poglavlja.

Vladimir Međak podseća da je tadašnji zaključak Bundestaga stopirao otvaranje prvih poglavlja čak za dve godine, jer je nemački parlament insistirao da Poglavlja 23 i 24 koja se tiču vladavine prava budu prva otvorena.

On upozorava da bi vlasti u Beogradu trebalo da učine sve kako se taj scenario ne bi ponovio jer bi u tom slučaju Srbija otišla na "potpuno pogrešan kolosek" kada je u pitanju proces evropskih integracija.


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Komentari (1)

  • Sasa

    Pa jednostavno je. Uvesti onda carine na EU proizvode i posle na pregovore

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.