Amazon se navodno trudi da svake godine otpusti 6% radnika

Amazon svake godine sistematično pokušava da iz kompanije „izgura“ oko šest odsto najlošije ocenjenih kancelarijskih radnika, koristeći softverske algoritme za ocenjivanje godišnjeg uspeha radnika, pokazuju interni dokumenti kompanije do kojih je došao The Seattle Times, prenosi StatrIt. 

Amazon ima složen sistem za pregled učinka kompanije. Jedan od ključnih delova ovog postupka je metrika koja se naziva „nezažaljena stopa iscrpljenosti“, koja predstavlja procenat zaposlenih koje menadžeri mogu da izgube bez žalbi, bilo otkazom ili dobrovoljnim odlaskom iz kompanije. 

Novi dokumenti naglašavaju u kojoj meri Amazonovi procesi ocenjivanja učinka zaposlenih podsećaju na kontroverznu praksu stepenastog rangiranja — u kojem se zaposleni ocenjuju međusobnim poređenjem, a ne na osnovu njihovog učinka ili pozicije u firmi.

Odeljenje za ljudske resurse se u tom procesu oslanja na aplikacije i algoritme, koji određuju vrednost nekog zaposlenog na osnovu ocena menadžera.

Pored toga, dokumenti ukazuju da Amazon koristi programe za poboljšanje performansi da izgura nisko rangirane zaposlene iz kompanije. Tehnološki gigant očekuje da više od jedne trećine zaposlenih neće biti uspešno u ovim programima, nakon čega će napustiti kompaniju.

Amazon negira postojanje stepenastog rangiranja među zaposlenima, i kaže da programi za poboljšanje učinka nisu namenjeni kažnjavanju, kao i da se u procurelim dokumentima koristi zastarela terminologija.

Međutim, kako navodi Seattle Times, prema prezentacionim slajdovima namenjenim za obuku menadžera, to nije slučaj.

Amazon preporučuje menadžerima timova sa više od 50 ljudi da ocenjuju zaposlene na krivoj, pri čemu moraju da odrede 20 odsto najefikasnijih zaposlenih, i 5 odsto najmanje efikasnih.

Prezentacija nema naznačene datume, ali izgleda da je nastala krajem prošle ili početkom ove godine, na osnovu slajdova koji opisuju vremenski okvir za pregled performansi 2021. godine.

Prezentacija takođe upozorava menadžere da izbegavaju radnje koje bi podrivale pravičnost ili kredibilitet sistema za ocenu učinka, poput prilagođavanja rejtinga da bi se zaposleni višeg ranga prebacili na „najmanje efikasne“ samo kako bi ispunili preporučenu raspodelu.

Iako prezentacija navodi da ne bi trebalo upoređivati zaposlene, menadžeri izračunavaju ocenu „ukupne vrednosti“ zaposlenih ocenjujući ih na osnovu dve stavke: koliko dobro ispunjavaju odgovornosti u svojoj ulozi i koliko se njihov potencijal meri sa drugim zaposlenima. 

Sistem „nezažaljene stope iscrpljenosti“ ima za cilj da iz kompanije izgura radnike sa najmanjim učinkom, kako bi na njihovu poziciju došli sveži radnici. Trenutna stopa iznosi 6 odsto, a u nekim situacijama, kada menadžeri nisu uspevali da ispune preporučenu raspodelu, davali su negativne ocene dobrim radnicima.

Unutar Amazona, mišljenja o trenutnom procesu procene učinka zaposlenih su podeljena. Neki zaposleni kažu da praksa kompanije da upoređuje radnike i izgura one koji imaju najslabije rezultate poboljšava ukupan nivo sposobnosti. Sa druge strane, mnogi smatraju da je sistem nepravičan i da utiče negativno na karijerni razvoj zaposlenih. 

Svakako ostaje pitanje koliko je etično upoređivati radnike i stvarati mentalitet „svako za sebe“, kao i to kakvu kulturu stvara menadžment koji na silu ispunjava kvote?

Rečima jednog regrutera, „Amazonov sistem tera kompaniju da u ljudima nalazi mane, a ne vrline. Ako imam deset briljantnih programera, a najslabiji od njih može da dobije otkaz? To je prosto glupavo“.