Amerikanci sve opterećeniji troškovima za stanarinu

Preporučeno je da se za stanarinu odvoji oko 30 odsto mesečnog prihoda, ali se broj Amerikanaca koji su prisiljeni da odvajaju više popeo na 21,3 miliona.

U toj brojci, koja predstavlja gotovo polovinu ukupnih stanara, više od 26 odsto ljudi je „ozbiljno opterećeno troškovima“ i za stanarinu odvaja više od polovine mesečnih prihoda, navodi studija s Harvarda.

Prema istraživanju, cena rente raste puno brže od plata. Usklađena s inflacijom, stanarina je od 2001. do 2014. godine porasla za 7 odsto, dok su prihodi domaćinstava u istom periodu pali za 9 odsto. 

Raste i potražnja za stanodavcima, pa je nacionalna stopa praznih stanova najniža u poslednjih 30 godina, što takođe utiče na rast cena iznajmljivanja. 

„Ti su trendovi doveli do rekordnog broja stanara koji plaćaju preterane iznose od prihoda za stanovanje s malo izgleda za značajno poboljšanje“, piše u izveštaju prema kom je srednja vrednost za stanarinu prošle godine iznosila 1,372 dolara, 26 odsto više nego u 2012. 

Iako trend posebno pogađa porodice i pojedince s niskim prihodima, renta postaje sve zahtevnija i za „srednju klasu“. U 2014. godini 21 odsto domaćinstava s prihodom od 45 do 75 hiljada dolara je ocenilo da im stanarina predstavlja teret, taj je udeo u 2001. iznosio 12 odsto. 

Prema izveštaju, porodice koje odvajaju više od polovine mesečnih prihoda za rentu troše 38 odsto manje na hranu i 55 odsto manje na zdravstvene usluge. 

Pomama za stanovima je započela u 2008. godini nakon sloma hipotekarnog tržišta u kom su domove izgubili milioni Amerikanaca, podseća Si En En.