Istraživanja pokazuju da većina radnika u Sjedinjenim Državama očekuje da će se penzionisati kasnije nego što su prvobitno planirali.
Pogođeni recesijom koja je znatno umanjila investicije i vrednost domova, stariji Amerikanci su se izgleda pomirili s tim da će kasnije ići u penziju, kao i da ona više ne predstavlja odlazak sa tržišta rada.
Čak 82 odsto američkih radnika starijih od 50 godina očekuju da će morati da rade i za platu čak i kad se penzionišu, pokazuju istraživanje Asošijeted presa.
Rezultati ankete pokazuje da 47 odsto ispitanika očekuje da će se penzionisati kasnije nego što su prvobitno mislili. Muškarci, manjine, roditelji male dece, oni koji zarađuju manje od 50.000 dolara godišnje, kao i oni koji ne poseduju zdravstveno osiguranje, spremniji su da menjaju svoje planoce.
„Mnogi ljudi su iskusili pad doprinosa za penzijsko osiguranje, tako da sada moraju da nadoknade taj period u kojem su izgubili novac“, kaže Olivia Mičel, profesorka na Univerzitetu Pensilvanija, koja je inače stručnjak za penzijsko osiguranje.
Kada je reč o faktorima koji su radnicima važni za odluku o odlasku u penziju, 78 odsto je navelo finansijske potrebe, 75 odsto zdravlje, 68 odsto sposobnost da obavljaju svoj posao, 67 odsto privilegije za zaposlene poput zdravstvenog osiguranja.
Tom Sadovski, 65-godišnji grafički dizajner iz Sterlinga u američkoj saveznoj državi Virdžinija, planirao je da ove godine ide u penziju.
Međutim, posao Sadovskog je propao zbog recesije što je izazvalo udar na njegovu ušteđevinu. Budući da ima četiri ćerke u tinejdžerskim godinama, znao je da će morati da odloži planove za penziju.
„Kada je moj otac bio u ovom godinama, bio je u penziji već 10 godina i odselio se na Floridu. Vremena su sada drugačija za večinu ljudi“, kaže Sadovski koji je odlazak u penziju morao da odloži za pet godina, ali očekuje da će čak i tada morati da zarađuje sa strane.
Iako je dosta njegovih prijatelja bez dece već otišlo u penziju, Sadovski je rešen da ne tuguje nad svojom sudbinom.
„Na trenutak možda i pomislim da bih voleo da sam na njihovom mestu, ali ja ne mogu da živim na takav način“, kaže on.
Pomeranje granice za odlazak u penziju poklapa se sa trendumo rada u poznim godinama. Učešće starijih Amerikanaca u aktivnoj radnoj snazi u stalnom je porastu od 1990. godine. Stariji radnici su danas najbrže rastući segment američkog tržišta rada – očekuje se da će ljudi stariji od 55 godina činiti četvrtinu radne snage do 2020. godine.
Ni život u penziji nije što je nekad bio. Stereotip o selidbi i provođenju mirnih penzionerskih dana na Floridi je odavno mrtav. Među Amerikancima koji su već u penziji, njih četiri odsto traži posao, a 11 odsto već radi.
Oni koji još nisu u penziji pokazuju još veće interesovanje da nastave da rade – 47 ispitanika reklo je da će najverovatnije da nastave da rade i nakon penzionisanja, a 35 odsto njih tvrdi da ne isključuje takvu mogućnost.
„Definicija penzije se promenila. Sada naše klijente pitamo: ‘Šta će biti vaš posao posle penzionisanja?'“, kaže finansijski planer Bred Glikman.
Jedna od onih koja je morala da potraži posao i nakon penzionisanja je i 69-godišnja Klara Marion. Ova učiteljica je otišla u penziju 2000. godine, ali se na posao vratila već godinu dana kasnije. U penziju je ponovo otišla 2007. godine, ali je na kraju morala da prihvati honorarni posao jer joj je nedostajalo novca.
Kada se prvi put penzionsala, Klara Marion imala je ušteđevinu od 100.000 dolara, ali je većinu tog novca iskoristila. Njena penzija nije dovoljna da bi se pokrili računi, a ne ispunjava uslove za socijalnu pomoć. Tako da je morala da se vrati u učionicu gde đacima u drugom razredu drži časove četiri dana u nedelji.
„Volela bih da dremam kod kuće, ali verovatno više neću doživeti penziju“, kaže Klara Marion.
Zašto se korisnici daljinskog grejanja odjavljuju umesto da sami udruženo se izbore za zakonitu naplatu? Kao prvo svi korisnici u objektu su otkupili stanove i zgrada je privatna. Toplana je dužna da u svaki objekat ugradi marni uređaj KALORIMETAR i da na osnovu mesečnih očitanih stanja samo kada se toplotna energija isporučuje i u prisustvu korisnika koji će overiti OTPREMNICU kao dokumenat na osnovu koje se izdaje račun za celu zgradu.Jedan primerak Otpremnice zadržava se u dokumentaciji zgrade. Račun koji zgrada dobije mora se zasnovati množenjem isporučene količine kwh x prodajna cena za kwh = IZNOS OBAVEZE SVIH KORISNIKA koji su voljni da se greju na ovaj način. podelom isporučen kwh sa ukupnom stanbenom površinom korisnika dobija se količina kwh/m2 stana a pomnoženo sa površinom svakog stana daje mesečnu obavezu za plaćanje, koje treba direktno uplatiti Toplani. Objedinjena naplata je izmišljena da korisnici izgube svaku kontrolu nad plaćanjem jer ne OČITAVAJU STANJA MERNIH UREĐAJA; ne čuvaju dokumentaciju o isporučenim količinama kwh, potrošnji vode i zajedničke električne energije, pa su lak plan za prevaru kojom im se napllaćuju i ne izvršene usluge.Isporučene količine kwh objektu mogu se očitati i sada za 36 meseci unatrag jer kalorimetar memoriše podatke o mesečnim stanjima unazad 36 meseci u memoriji LOOP 2, pa se ako saberete ukupnu stanbenu površinu lako može izračunati koliko se svakog meseca a i godišnje isporučilo kwh /m2 stana. Da ću primer za 2015/16 grejnu sezonu: U Okt=8,9271 kwh/m2 stana; u Nov=13,1539; u Dec=19,6048; u Jan=22,9594; u Feb=12,7465; u Mar=13,6542; u Apr=4,2855; i u Maju=0,6851 kwh/m2 stana. Ukupno 96,0166 kwh/m2 stana ako pomnožite sa jediničnom cenom za kwh od 7,194=690,74 din/m2 stana a za stan od 60 m2 =41.444,60 din ovo je ispravna obaveza za celu godinu i treba grejanje plaćati ne 12 meseci već samo nakon isporuke energije jer se sada finansira toplana beskamatno sa vrednošću cele grejne sezone (jer se paušalnom naplatom plaća 2 grejne sezone). Problem je da svi stanari shvate, da se moraju udružiti u odbrani svojih ekonomskih interesa i da se očitavanje utroška i raspodela mora oduzeti od objedinjene naplate kako bi mogli kontrolisati ispravnost računa.