Analitičari se (uglavnom) slažu: Top 5 globalnih rizika po poslovanje

Kompanije koje se bave procenom geopolitičkih i ekonomskih rizika uglavnom se slažu u proceni koji faktori ogu da budu najveći mogući rizici po globalno poslovanje. Neki od najvećih timova analitičara na prvo mesto stavljaju – (re)izbor Donalda Trampa na predstojećim predsedničim izborima u SAD. 

Primera radi, Economist Intelligence Unit (EIU) glavne rizike predstavlja scenarijima, od veoma velika verovatnoće (što znači da je preko 40 odsto  verovatnoće da će se scenario desiti u naredne dve godine), velike verovatnoće (od 31 do 40 odsto), umerene verovatnoće (od 21 do 30 odsto), do niskih šansi (od 11 do 20 odsto).

Prema njihovim procenama, događaji koji mogu najviše da utiču na poslovanje su povratak Donalda Trampa, tržišno nadmetanje za zelene tehnologije (koje može dovesti do trgovinskog rata), zaoštravanje kineske politike prema Tajvanu (potencijalno i napad na ovo ostrvo) i eskalacija rata između Izraela i Hamasa.

Ako Tramp pobedi na izborima u novembru, EIU navodi da postoji veoma velika verovatnoća od nagle i drastične promene u politici SAD u pogledu spoljnih poslova, trgovine, energetike, imigracije, klimatskih promena i dodele pomoći insotranstvu.

Analitičari ove kuće procenjuju da će Tramp, kada dođe na novu/staru funkciju verovatno ostvariti svoju „pretnju“ da će uvesti opštu uvoznu carinu od deset odsto.

Iako bi neka izuzeća verovatno bila uvedena, sama najava tarifa bi podigla tenzije i troškove spoljne trgovine širom sveta.

Njegova administracija bi takođe mogla da opstruiše pregovore o obnovi Sporazuma SAD-Meksiko-Kanada (USMCA), rizikujući pogoršanje bliskih trgovinskih veza SAD sa svoja dva jedina kopnena suseda.

Takođe, pobeda Trampa bi potencijalno značila i nova trgovinska i investiciona ograničenja za Kinu, što bi pogoršalo odnose u globalnim lancima snabdevanja, a povećalo troškove proizvodnje industrijskih i potrošačkih dobara u SAD, kaže analiza.

Što se tiče spoljne i bezbednosne politike, Trampova administracija bi takođe verovatno izvršila pritisak na Kongres da umanji ili obustavi finansijsku i vojnu podršku Ukrajini, primoravajući je da se dogovori sa Rusijom o prekidu vatre. Iako analitičari ne  očekujuju da će se SAD povući iz NATO-a, tenzije sa drugim državama članicama NATO-a bi verovatno rasle.

Američka vlada pod Trampom neće vršiti pritisak na Izrael da ograniči svoju vojnu operaciju u Gazi niti da se posveti rešenju dve države za izraelsko-palestinski sukob, podstaknuvši širi sukob u sredini.

„Opšti porast volatilnosti u spoljnoj politici SAD mogao bi narušiti poverenje u sposobnost zemlje da postavlja dugoročne politike, a samim tim i njenu pouzdanost kao partnera. Paralelno, Kina bi verovatno pokušala da izvuče korist od tenzija pokušavajući da odvrati američke partnere da slede politiku SAD prema Kini“, navode iz EIU.

Umerena verovatnoća postoji da trka za subvencije u zelenim tehnologijama postane globalni trgovinski rat.

Razlog je to što zapadne ekonomije sa uvode velikodušne podsticaje za preduzeća koja ulažu u tehnologije čiste energije, kako bi postigle neto nultu emisiju gasova staklene bašte, ali i podigle sopstvenu konkurentnost u odnosu na Kinu, koja je globalni lider u proizvodnji zelenih tehnologija.

Većina podsticaja uključuje stroge zahteve za nabavku komponenti (naročito u SAD). Ovi zahtevi su već podstakli tenzije između EU i SAD i verovatno će povećati cenu zelenih tehnologija. Ako se odnosi Zapada sa Kinom značajno pogoršaju, zapadne ekonomije bi mogle da povećaju postojeće carine na kineski uvoz ili da ubrzaju odluke o nerešenim istragama o antidamping merama i/ili državnim subvencijama, što bi dodatno podstaklo rast cena.

„Kina bi uzvratila, verovatno blokiranjem izvoza sirovina koje su ključne za zelenu tranziciju, čineći napore za dekarbonizaciju skupljim za razvijena tržišta. Ovi troškovi bi naterali privrede da razmotre povratak tehnologijama zasnovanim na ugljeniku i ograničili podršku zapadnih zemalja za finansiranje energetske tranzicije tržišta u razvoju“, zaključak je EIU.

Umerena verovatnoća da se dogodi, ali i potencijalno veliki uticaj se procenjuje od rizika koji ekstremni vremenski događaji uzrokovani klimatskim promenama ometaju globalne lance snabdevanja.

Umerena verovatnoća da se desi, ali bi imao veliki uticaj, jeste da rat Izrael-Hamas eskalira u regionalni sukob. Ako se rat Izraela sa Hamasom proširi u vojnu operaciju punog obima na Zapadnoj obali, ili produžena okupacija Gaze od strane izraelskih snaga izazove ustanak među Palestincima, drugi državni i nedržavni akteri mogu se uključiti u sukob.

Postoje i rizici povezani sa prekidima pomorskih puteva u regionu i globalnim terorističkim aktivnostima koje vrše nedržavni akteri.

Mala verovatnoća da se desi, ali sa veoma velikim uticajem na poslovane kompanija širom sveta imale bi naznake da Kina prelazi na pripajanje Tajvana. Direktan sukob između Kine i Tajvana je malo verovatan u 2024-25, zbog rizika za sve uključene strane, konstatuje EIU.

Slično kao i njihove kolege iz EIU, iz kompanije Verisk Maplecroft kao prvih pet najvećih pretnji u ovoj godini izdvajaju geoekonomska fragmentacija, sukobi i bezbednost, uticaji klimatskih promena, promene vlade i politička stabilnost, pretnje prirodnom okruženju