ANALIZA: Može li bitkoin da promeni ceo finansijski sistem?

Magazin The Wired kaže da u Americi nije teško uštedeti, potrošiti ili poslati novac. Većina ljudi ima bankovne račune i kreditne kartice i kada je potrebno da pošalju novac prijateljima, rođacima ili saradnicima, oni to mogu učiniti preko brojnih servisa, od Pejpala (PayPal) i Skvera (Square) do SnepČeta (SnapChat) i Fejsbuka (Facebook). Z većinu ljudi bitkoin i druge digitalne valute izgledaju kao rešenje kojem je potreban problem – tehnološka trka, ne baš najjasnija, koja se tiče vlade i velikih banaka, gikova, dilera droge i ludih libertarijanaca, ali ne i njih samih.

Tome u prilog govori i činjenica da ovu valutu i dalje koristi suštinski vrlo mali broj ljudi. Primera radi, veliki onlajn prodavac Overstock.com počeo je da prihvata plaćanje bitkoinom početkom 2014. godine, a dve godine kasnije digitalna valuta nosi svega 0,1 procenata transakcija.

Ipak, ako se stvari sagledaju šire, i to geografski, bitkoin i druge digitalne valute, poput lajtkoina (litecoin) ili dogikoina (dogecoin), predstavljaju jeftin način prebacivanja novca preko granice i odličnu alternativu često ne baš jeftinim servisima kao što je Western Union. Možda još važnije, bitkoin omogućava čuvanje i trošenje novca čak i ako nemate bankovni račun ili kreditnu karticu, što je pojava koja je zapravo vrlo rasprostranjena u svetu. Nigerija je sjajan primer. Sudeći prema izveštajima Fondacije Bila i Melinde Gejts iz 2014. godine, koja između ostalog promoviše i finansijske slobode, u Nigeriji svega 36 stanovnika ima pristup tradicionalnim bankarskim servisima.

Zato je servis Stelar (Stellar), koji operiše sa nekom vrstom meta-digitalnih valuta pomoću kojih može da izvrši transfer bilo kojeg novca preko interneta, odlučio da svoju tehnologiju iskoristi za transfer novca i u zemljama kao što je Nigerija.

Stelar je, naime, zajedno sa kompanijom Oradijan (Oradian), koja snabdeva softverom manje finansijske institucije u Nigeriji, odlučio da omogući jeftin transfer novca prijateljima ili porodici, a to je, treba imati u vidu, nešto što je mngo teže izvesti u zapadnoj Africi nego Americi, Belgiji ili Nemačkoj.

„Novac već dobro funkcioniše u Americi i Evropi”, kaže osnivač Stelara Džed Mekejleb, inače umešan u bitkoin priču od početka (poznat i po tome što je osnovao uticajni servis za digitalne valute Ripl)”, Danas se potencijal digitalnih valuta, međutim, najviše iščekuje u zemljama u razvoju.”

Mreža koja se u Nigeriji polako stvara ipak nije nešto što će građani moći potpuno individualno da koriste. Bar ne još. Ona povezuje oko 20 mikrofinansijskih institucija, koje su slične bankama (čak daju i zajmove), a zgodne su uglavnom za ljude koji nemaju pristup tradicionalnim bankama.

Mreža omogućava cirkulaciju novca između članica mreže, što ranije nije bilo moguće, kao i slanje i primanje novca klijenata. Prema raspoloživim podacima, trenutno usluge ove mreže koristi oko 300.000 ljudi.

Svi ti ljudi ne moraju (i ne žele) da barataju previše digitalnim valutama. Stelar im zato omogućava da novac razmenjuju. Zahvaljujući povezanosti na globalnom nivou, sistem omogućava da neko pošalje novac u jednoj valuti, a da ona na odredište stigne u sasvim drugoj. Možete novac poslati u dolarima, a ona će na račun „leći” u bitkoinima. Možete nekome platiti u lajtkoinima, a da on dobije jene. 

Osnivač pomenutog Oradijana Antonio Separović (Antonio Separovic) smatra da projekat otkriva pravu moć digitalnih valuta, te da takva infrastruktura treba da postane uobičajena.  

„Kada ljudi počnu normalno da koriste bitkoin za slanje doznaka, to će biti uspeh”, kaže Separović, koji je rođen u Južnoj Africi”, Govorimo ljudima da koriste Stelar. A razlog je jednostavan – mogu da šalju novac bez problema.”

Stiven Per (Stephen Pair), izvršni direktor bitkoin kompanije Bitpej (Bitpay), koja pomaže trgovcima da procesiraju plaćanja bitkoinom u Severnoj Americi, Evropi i Latinskoj Americi, još uvek ne pružaju tu uslugu u Africi. Ipak, on se slaže da taj kontinent za bitkoin predstavlja veliku priliku.

„To je velika prilika za bitkoin da postane popularan i uobičajen, čak i pre nego što se to desi u razvijenom svetu”, kaže Per. 

Mreža Stelar tek je prvi korak. Da bi poslali ili primili novac, korisnici moraju da posete neku od onih malih finansijskih institucija. Ipak, u zemlji u kojoj je transfer novca mukotrpan posao, i to je značajan korak. Prema ranije citiranom izveštaju, više od polovine od 17,5 miliona Nigerijaca koji su novac slali u prvih šest meseci 2014. godine, činili su to na uobičajene načine kao što su debitna kartica ili slanje po nekome ko putuje sa jedne na drugu destinaciju.

Da bi danas neko iz prestonice poslao novac familiji u provinciji, on fizički mora da pošalje taj novac autobusom, tako što će ga spakovati u torbu, recimo,” kaže Mekejleb, „To nije održiva situacija.”

Separović kaže da će Oradijan u budućnosti najverovatnije raditi na razvolu aplikacije koja će korisnicima omogućiti da novac pošalju potpuno individualno.

Do tada, uspostavljena mreža pokazala je da digitalne valute mogu biti jako moćne u zemljama kao što je Nigerija, sa svojih 180 miliona stanovnika. Sa druge strane, digitalne valute i tamošnjim finansijskim institucijama omogućavaju da se „pruže” i preko granica zemlje. One praktično postaju kanal preko kojeg građani Nigerije mogu da pošalju ili prime novac sa bilo koje tačke u svetu.

„Nadamo se da ćemo tokom 2016. godine uspeti da uključimo i druge finansijske organizacije u mrežu i proširimo je”, kaže Mekejleb.

Pokazalo se da digitalne valute mogu da doprinesu transferu novca bez plaćanja visokih provizija kakvim su skloni tradicionalni giganti poput Western Uniona. Cela priča izgleda još atraktivnije na primeru Afrike. Prema podacima Svetske banke, prosečna provizija za slanje novca na taj kontinent iznosi enormnih 12 procenata. Paradoksalno, provizije za transfer novca između afričkih zemalja, često su još i veće. 

Per veruje da, na duži rok, digitalne valute neće samo doprineti razvoju finansijskih institucija u zemljama poput Nigerije, već će i preoblikovati sistem u celom svetu. Mreža omogućava efikasno praćenje novca, kao i to u čijim je rukama u svakom trenutku, što je još jedna velika predost.

Ipak, ceo proces uopšte ne znači da korisnici moraju da, na primer, kupuju stvari i plaćaju usluge bitkoinom. 

„Mogu da biraju u kojoj će valuti plaćati”, kaže Per, „ali bitkoin će svakako biti osnovna tehnologija koja omogućava da ceo sistem funkcioniše”, navodi on.

Bitkoin će, dakle, biti taj (ili neka slična valuta) koji će omogućiti infrastrukturu i „voziti” finansijski sistem. Bar tako kažu sagovornici. I biće to dalek put, ako se do cilja uopšte i dođe. Do tada, u zemljama kao što je Nigerija, promene već uveliko teku.