Baranovski: Južni tok ima dobre šanse

Zamenik direktora moskovskog Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose Vladimir Baranovski kaže da postoje dobre šanse za izgradnju gasovoda Južni tok.

On je uveren da Rusija i EU, uprkos aktuelnom sukobu zbog Ukrajine, neće dozvoliti totalno zahlađenje međusobnih odnosa.

„U pogledu izgradnje Južnog toka moguća su dva scenarija. Ukoliko, kratkoročno i srednjoročno gledano, sukob između Rusije i Zapada – EU postane dominantan i prevlađujući obrazac, projekat će biti zamrznut“, rekao je član Ruske akademije nauka za Tanjug. 

„Ali, realističnije je očekivati da će sve umešane strane pokušati da izbegnu totalnu degradaciju odnosa, što, po mom mišljenju, daje relativno dobre šanse Južnom toku“, ocenio je Baranovski, jedan od učesnika Beogradskog bezbednosnog foruma koji počinje sutra. 

Baranovski je rekao da je za Rusiju privlačna ideja povratka na Balkan, što, smatra, predstavlja preimućstvo za balkanske zemlje, ali je svestan da je, kako kaže, uticaj EU na spoljnu politiku tih zemalja ipak mnogo jači. On je rekao da bi materijalni i politički resursi za povratak Rusije na Balkan mogli biti dovedeni u pitanje, ukoliko se ukrajinska kriza i sukob sa Zapadom produže. 

„Za balkanske zemlje, interes Rusije da ih podrži… predstavlja preimućstvo, dok razdaljina sprečava ruski faktor da postane preterano remetilački“, rekao je on. „Ali, EU postaje sve snažniji motor spoljne politike balkanskih zemalja. One bi mogle da utiču na politiku EU, ali uticaj potonje na njihov kurs je mnogo jači.“ 

Govoreći o sukobu evroatlantskog i evroazijskog projekta oko Ukrajine, on je priznao da je u prošlosti bio previše optimističan u vezi s pitanjem pomirenja interesa Rusije i NATO. „Ukrajinska kriza razdvojila je Rusiju i NATO. Sukob je dubok i čini se dugotrajnog karaktera. Medjutim, nijedna strana nije voljna da ga produbljuje do tačke neopozivosti“, ocenio je ruski istoričar. 

Prema njegovim rečima, u dogledno vreme se može očekivati da dve strane pokušaju da nađu uzajamno prihvatljive korake. „Jasno je da je to daleko od ambicioznih planova strateške saradnje i partnerstva, koji će morati da budu odloženi na neodredjeno vreme, ali to je svakako bolje od najgoreg scenarija“, kazao je Baranovski. 

Upitan da li očekuje da će EU imati konstruktivniji pristup prema ukrajinskoj krizi od NATO, imajući u vidu da se ne poklapaju interesi svih članica Unije sa američko-britanskom bezbednosnom agendom, on je odgovorio da je, istorijski gledano, širenje NATO van njegovih tradicionalnih granica velika promena. 

„Na žalost, to je rasprostranjeniji fenomen – svedoci smo ponovnog pojavljivanja obrasca „hladnog rata“, rekao je Baranovski. 

Ipak, u budućnosti ne isključuje razlike između bezbednosnih agendi SAD-Velike Britanije i ostatka EU, ili razlike u stavovima prema Rusiji između EU i NATO.