BiH ima uslove za „Open Balkan“, ali ne i volju

Bosna i Hercegovina ima gotovo sve potrebne preduslove da bi ušla u ideju „Otvoreni Balkan“, koju su započeli Srbija i Albanija, a kasnije prihvatila Severna Makedonija, ali i dalje odbija da postane deo Inicjative,  pišu Nezavisne novine.

BiH ima svu potrebnu tehničku infrastrukturu da ovaj novi režim primeni, ali i dalje odbija da postane deo inicijative, iako bi ona donela dobrobiti za sve građane, ocenjuju Nezavisne. 

 Inicijativa za regionalnu saradnju „Mini-Šengen“ kojom su obuhvaćene Albanija, Severna Makedonija i Srbija od nedavno ima novo ime – „Open Balkan“.

Nedavno je i Uprava za indirektno oporezivanje BiH digitalizovala svoje carinske poslove i nalazi se među najnaprednijim carinskim ispostavama u regionu. 

Naredni zadatak u „Otvorenom Balkanu“ će biti digitalizacija i spajanje na centralni server svih graničnih robnih ispostava kako bi se stvorili uslovi za otvaranje granica za teretni saobraćaj. 

Prevozničke firm žale se da njihovi kamioni i do 80 odsto vremena provedu na graničnim prelazima, što predstavlja gubitak novca, stvara gužve i poskupljuje robu koju konzumiraju građani. 

Osim toga, BiH je, zahvaljujući EU i donacijama drugih partnera, digitalizovala značajan deo svoje javne administracije. Putne i lične isprave BiH su među najnaprednijim ne samo u regionu, već i u Evropi, a „Otvoreni Balkan“ predviđa slobodu putovanja, prebivališta i rada za državljane svih zemalja u regionu. 

Staša Košarac, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa u Savetu ministara, kaže da je „Otvoreni Balkan“ šansa za BiH da ostvari bolju ekonomsku perspektivu. 

Košarac je naveo da je BiH na tržište CEFTA izvezla robe u vrednosti 1,08 milijardi maraka, što je za 29,6 odsto više nego u prvih šest meseci prošle godine. „Naš najznačajniji partner po obimu razmene je Srbija, na čije tržište smo izvezli robe u vrednosti 732 miliona maraka, što predstavlja povećanje za 32 odsto u odnosu na prošlu godinu“, naveo je Košarac.

Kako je istakao, „Otvoreni Balkan“ bi automatski značio bolju ekonomsku perspektivu za BiH, imajući u vidu obim razmjene i nivo ekonomske saradnje.

„Regionalna ekonomska zona će omogućiti olakšanu trgovinu robom i uslugama, kao i slobodno kretanje ljudi i kapitala, te doprineti većem ekonomskom rastu, smanjenju nezaposlenosti i privlačenju investicija“, rekao je Košarac.

Ipak, BiH i dalje ne želi da se priključi ovoj inicijativi, a razlozi za to su kompleksni. Iz Republike Srpske tvrdi se da blokade dolaze iz Sarajeva, jer ne žele da BiH bude previše vezana za Srbiju.

Prilikom nedavnog neformalnog brifinga, „Nezavisnim“ je u Regionalnom centru za saradnju, telu koje je formirano da bude facilitator stvaranja regionalnog zajedničkog tržišta, rečeno da će se Kosovo, ali i ostale zemlje koje ne žele da budu deo ove inicijative, uskoro suočiti sa činjenicom da će ostati po strani i neće biti uključene u najvažnije tokove. 

„Nezavisne“ navode i da su nedavno prenele izjavu bivšeg američkog izaslanika za Balkan Džejmsa O’Brajana koji je na panelu bliskom američkoj i nemačkoj administraciji upozorio da bi Zapad mogao napustiti dosadašnji model bezuslovne podrške svim šest zemalja zapadnog Balkana i da bi se mogao da se gokursira da pomaže onim zemljama koje žele da sprovode u delo ideju o zajedničkom regionalnom tržištu.

Ovo bi, pišu Nezavisne, trebalo da upali alarm i u BiH.