BORAC PROTIV MALARIJE

ISTRAŽIVAČ HALIDOU TINTO VODI KLINIKU U RURALNOJ BURKINI FASO, KOJA JE BILA KLJUČNA ZA ODOBRENJE PRVE VAKCINE PROTIV MALARIJE NA SVETU. SZO JE SAOPŠTILA DA ĆE NOVA VAKCINA R21 BITI DOSTUPNA ŠIROM AFRIKE VEĆ SREDINOM 2024. U MEĐUVREMENU, TINTO RADI NA VIŠE OD 30 KLINIČKIH ISPITIVANJA, UKLJUČUJUĆI JOŠ DVE VAKCINE PROTIV MALARIJE I VIŠE STUDIJA O R21

Svetska zdravstvena organizacija nedavno je preporučila za upotrebu vakcinu pod nazivom R21, koju je upravo Halidou Tinto testirao na terenu. To je tek druga vakcina protiv malarije koja je odobrena i mnogi misle da bi mogla da spreči milione smrtnih slučajeva u Africi. Svake godine postoji više od 200 miliona slučajeva i 500.000 smrtnih slučajeva na kontinentu, uglavnom kod dece mlađe od pet godina.

Institut kojim Tinto rukovodi, Jedinica za klinička istraživanja Nanora u Burkini Faso, ključno je mesto za testiranje vakcine R21, njenog prethodnika RTS, S i nekoliko drugih lekova. Mnogi naučnici kažu da je uprvao Tintova marljivost zaslužna za uspeh instituta.

Ko je Halidou Tinto?

Odrastao je u Abidžanu, Obala Slonovače. Kao tinejdžeru 1980-ih, njegova početna karijerna težnja bila je da postane poznati muzičar, pa je čak snimio i nekoliko singlova. Otac ga je ohrabrio da se okrene formalnijem obrazovanju. Upisao je studije farmacije na Medicinskom i farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Maliju. Tokom studija obavljao je praksu od 1995. do 1999. godine u laboratoriji Centra Muraz u Burkini Faso.

Kao naučni saradnik proučavao je epidemiologiju rezistencije na antimalarijske lekove. Magistrirao je iz primenjene mikrobiologije i biohemije na Univerzitetu Uagadugu u Burkini Faso. Nakon postdiplomskih studija, Tinto se preselio u Dansku na godinu dana, gde je radio na razvoju novih lekova za borbu protiv malarije, na Kraljevskoj danskoj školi farmacije.

Po povratku u Burkinu Faso 2001. radio je kao istraživač-saradnik na Institutu za istraživanje zdravstvenih nauka. Vrativši se dve godine kasnije u Evropu, Tinto je doktorirao na Univerzitetu u Antverpenu u Belgiji, proučavajući kako malarija postaje otporna na različite lekove. Prepoznat u naučnim krugovima kao posvećeni borac koji zaista želi da unapredi nauku i istraživanje u Africi, dobio je priliku da uradi postdoktorat na američkom univerzitetu, ali ju je odbio da bi se vratio u Burkinu Faso 2006. Tamo je zajedno sa lokalnim naučnicima i kliničarima, osnovao Jedinica za klinička istraživanja Nanaro (CRUN).

Kada su se farmaceutska kompanija GSK i njeni partneri 2007. pripremali da urade kasna klinička ispitivanja RTS,S vakcine koja se godinama razvijala, Tintova klinika, sa samo deset zaposlenih, prijavila se za istraživanje.

„Bili su iznenađeni što smo se prijavili“, rekao je on kasnije, „jer nije bilo struje, nije bilo automobila, ničega“. Ipak, Tinto je ubedio koordinatore da može uspeti.
Sastao se sa kraljem sela i zajedno su ubedili vladu Burkine Faso da poveže

Nanoro sa nacionalnom mrežom. Upravo je CRUN proizveo podatke koji su pomogli da se RTS,S odobri u Africi. Ta vakcina je povezana sa značajnim smanjenjem smrtnosti dece. Ali GSK može da proizvede samo nekoliko miliona doza godišnje, što je nedovoljno za potrebe Afrike. Sa druge strane, Institut za serum Indije u Puni trenutno može da proizvede 100 miliona doza godišnje vakcine R21 koja bi takođe trebalo da bude pristupačnija, a neki istraživači očekuju da će biti efikasnija od RTS,S.

SZO je saopštila da će R21 biti dostupna širom Afrike već sredinom 2024. U međuvremenu, Tinto radi na više od 30 kliničkih ispitivanja, uključujući još dve vakcine protiv malarije i više studija o R21.