Ministri finansija zemalja BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južnoafrička Republika) poručuju da su ekonomije njihovih zemalja snažne uprkos turbulencijama.
„I dalje verujem da će BRIKS nastaviti da predvodi globalnu privredu“, rekao je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu ministar finansija Brazila Gvido Mantega, a prenela agencija Frans pres.
Privrede BRIKS-a našle su se u problemima u maju, kada je američka centralna banka (Fed) upozorila da će početi da gasi program monetarnih stimulacija, zahvaljujući kom se velika količina novca ulila u svet u usponu u potrazi za većim povratom uloženih sredstava.
Priče o gašenju stimulacija u SAD pomerile su investicije ka bogatijim zemljama, zbog čega su valute država BRIKS-a oslabile, podstakavši zabrinutost da će svet u usponu smeniti evrozonu sa „trona“ najproblematičnijeg regiona.
„Doći ce do promena zbog poteza Feda, međutim, nadamo se da te promene neće bbiti šokovi“, rekao je ministar finansija JAR Pravin Gordhan, dodajući da su vlade sada spremnije na usporavanje priliva novca.
Zamenik ministra finansija Rusije Arkadij Dvorkovič, pak, smatra da je evrozona, najveći trgovinski partner Rusije, još uvek najveći problem, zbog veoma sporog privrednog rasta. „Poslovno okruženje nije dobro ni u Rusiji ni u svetu. Ako je Evropa na ivici recesije, a Kina takođe usporava, prirodno je da ćemo svi usporiti“, navodi on.
Bivši zamenik guvernera kineske centralne banke Liu Mingkang navodi da privredno usporavanje Kine i strahove od finansijskih šokova ne treba potcenjivati.
„Činjenica je da je rast usporio“, rekao je Liu, dodajući, ipak, da Kina menja svoj izvozno orijentisan ekonomski model na onaj podstaknut domaćom tražnjom, pa je očekivano da će rast u budućnosti biti sporiji.
Gordhan insistira da turbulencije koje pogađaju privrede u usponu nisu nastale u tim zemljama.
„To sve dolazi iz finansijskih centara sveta, pogotovo iz SAD“, rekao je on. Odgovarajući na optužbe da je jaz između bogatih i siromašnih preveliki u zemljama u usponu, ministri su poručili da je mnogo toga urađeno da se taj jaz smanji.
„Nakon prevazilaženja 300 godina aparthejda i kolonijalizma, mnogo je učinjeno u poslednjih 20 godina. Uporna nejednakost ne znači da nismo izvukli milione ljudi iz siromaštva. Samo Kina je iz siromaštva izvukla oko 500 miliona ljudi, a Indija oko 150 miliona“, zaključio je on.
Zavisi koje knjige su u pitanju. Ukoliko je neka laka literatura, nesto za plazu, svaki dan, razbibrigu i ono „mozak na otavi“, onda tu prednost dajem elektronskim knjigama. Medjutim, ukoliko je to neki klasik, ili neka enciklopedija, neka, po mojim kriterijumima vredna knjiga, onda je ipak klasican oblik izbor.
Sutradan, tako ce i biti, da ce uporedo sa razvojem tehnologije elektronska forma knjige uzeti primat, a samo retke stvari ce biti stampane, pa ce papirna knjiga ce biti umetnicko delo u svakom smislu te reci.