Britanski sud odobrio kriogeno zamrzavanje preminule devojčice

Prema odluci Visokog suda Engleske i Velsa u Londonu, devojčica iz Velike Britanije koja je umrla od kancera, izborila se za pravo da bude kriogeno zamrznuta.

Četrnaestogodišnja devojčica pisala je sudiji, objašnjavajući da je želela da dobije šansu da „živi još malo” nakon borbe sa retkom vrstom karcinoma. 

Pacijentkinja se posvetila istraživanju, i odlučila da se podvrgne kriogenom zamrzavanju – procesu koji omogućava očuvanje tela na duži vremenski period, s nadom da će nauka i tehnologija u budućnosti dovoljno napredovati da može da vrati smrznute ljude u život. 

„Imam 14 godina i ne želim da umrem, ali znam da ću umreti. Smatram da će mi kriogeno zamrzavanje pružiti šansu da se izlečim kada se probudim, makar to bilo i za nekoliko stotina godina”, napisala je. 

Devojčica je pokrenula legalni sudski postupak sa ciljem da njenu majku učini jedinom osobom koja će imati dozvolu da odluči šta će učiniti s njenim telom kada umre. 

Roditelji devojčice su razvedeni, a njen otac prvobitno se protivio njenim planovima, piše Jahu. 

Nakon privatnog saslušanja u Visokom sudu, sudija Piter Džekson u oktobru je doneo presudu u korist devojčice. 

Pacijentkinja je bila suviše bolesna da se pojavi na ročištu, nakon čega je umrla, a njeni posmrtni ostaci naknadno su odneti u SAD i tamo kriogeno zamrznuti. 

Slučaj je otkriven javnosti tek ove nedelje, u skladu sa devojčinom željom da se ne otkriva identitet osoba upetenih u njega. 

Devojčica u poslednjih osam godina života nije progovarala sa svojim ocem koji je dovodio u pitanje delotvornost kriogenog smrzavanja. 

„Na stranu sumanuta cena… Čak i da tretman bude uspešan, a ona opet vraćena u život za ,recimo, 200 godina, nijedan njen rođak neće biti živ. Takođe nije isključeno da bi mogla da izgubi pamćenje”, rekao je njen otac sudiji. 

On se u međuvremenu predomislio, ističući da poštuje odluku svoje ćerke. 

Ovo je prvi slučaj takve vrste u Velikoj Britaniji, koji je sudija opisao kao „tragičan spoj” dečije bolesti i porodičnog konflikta, hvaleći „hrabar način” na koji se pacijentkinja suočila sa situacijom. 

„Ne čudi da je ovaj slučaj jedini takve vrste sa kojim se sudstvo u Velikoj Britaniji – a verovatno i u svetu – do sada suočilo. Reč je o jednom od novih pitanja koji razvoj nauke stavlja pred zakon – možda najviše upravo pred porodični zakon”, rekao je.